Stočar sa Golije

Od Ivanjice do kuće Borka Palibrka u selu Erčege, ima oko četrdeset kilometara. Kada sneg zaveje makadamske puteve, do njegovog doma može se stići jedino peške ili motornim sankama. Prvi komšija udaljen je najmanje sat hoda, pa Borko zimu dočekuje spreman. Unapred je obezbedio drva, namirnice i stočnu hranu. Nada se da će svega biti dovoljno za najhladniji deo godine.

Borko Palibrk iz Erčega kod Ivanjice, kaže: "Bila je dosta sušna godina i mislim da ću imati, ali još se ne zna do kada će zima trajati, znači relativno trebao bi da imam.''

Navikao je na teške uslove života u planinskom kraju. O stoci brine sam, kao i o pripremi svega što je potrebno.

Borko dodaje: "Najveći problem je utovar bala. To je onako jedan teži posao, ovo ostalo je sve, radim s traktorima tako da nije neki problem. Mislim ima posla, ali stižem to sve da završim. Ponekad neko i pomogne ali vrlo, vrlo malo.''

Umesto ljudi, češći su mu gosti šumske životinje. Do ovog planinskog domaćinstva povremeno svraćaju lisice, srne, vukovi i divlje svinje.

Borko objašnjava: "Medved je jedan jesenas dolazio pod jednu krušku, onako svako veče, video sam po tragovima, dok to nije pojeo više posle nisam primećivao ali nisam ga video uživo. Uživo ga nisam video ali noću dođe uglavnom i pojede, po njegovim ostacima od hrane koje ostavi vidi se da je on.''

U golijskom selu Erčege Borko Palibrk samuje, ali ga ne iznenađuju duge zime i neprohodni putevi, jer su sastavni deo života u zabačenom, planinskom kraju.