Hrastovi blizanci u Ljubanjama zelenim listovima prkose zimi

Hrast je u hrišćanskoj tradiciji sveto drvo i njegove grane najčešće se uzimaju za Badnjak. Spaljivanje Badnjaka u noći uoči Božića znak je sećanja na drvo koje su pastiri doneli u pećinu kako bi se tek rođeni Isus Hristos zagrejao. Zbog listova koji ne opadnu ni u toku zime, hrastovo drvo simbolizuje postojanost i snagu. A u selu Ljubanje, nedaleko od Užica, nalazi se cerov hrast koji je i zimi zelen.

Dva cerova hrasta, koji izgledaju kao da jedan iz drugog rastu, ostaju zelena do duboko u zimu, kada po njima napada sneg.

"Interesantno je da ima još mnogo cerovih hrastova, cerovih šuma ovde u Ljubanjama. Međutim, nijedan hrast nije zelen tako dugo kao, kao ova dva hrasta blizanca. Razne priče se prepričavaju, međutim niko nema tačne podatke šta se ovde dešavalo", kaže Lazar Gudurić iz Ljubanja.

U te priče utkane su brojne legende, ali ono što se prenosilo sa kolena na koleno, i što je svaka generacija poštovala, jeste da se na tom mestu ne obrađuje zemlja.

"Nisu ovde meštani oko ovog drveta kopali, niti obrađivali njive. Zato što su verovali da su tu ljudi sahranjeni i da je onda greh to raditi, prekopavati i orati, jer se može udariti na kosti", navodi Lazar.

Istorijski podaci govore da su se u toku dva srpska ustanka na ovim područjima odigrale bitke.

"Ovde su, na brdu Šanac, koji je još korišćen u borbama i u toku Prvog srpskog ustanka, podigli utvrđenje. Na jugozapadnim padinama brda Šanca odigrala se bitka i tu su sahranjeni svi poginuli Turci i navodno su tu poginula dva brata blizanca. To je jedna priča koju su meštani zadržali", objašnjava Danilo Stanojević, autor monografije "Ljubanje i Zbojštica".

Iako za to nema istorijskih dokaza, meštani tvrde da se, kada nema snega, na poljima oko ova dva hrasta naziru humke.

Dva zelena cera, po legendi nikla na mestu gde su poginula braća blizanci, neobjašnjivo svake godine sve do marta čuvaju listove.