Zdravice, nasleđe za svečane prilike

"Nek je blagosloven ovaj Badnje dan i veče neka radost i ljubav i srca poteče. Bog vam dao zdravlja, ljubavi, sloge i spasenja, nek sve bude u znaku Hristovog rođenja."

Ovo je samo deo jedne od prigodnih zdravica koje Milinko Gojković iz Gornje Trepče osmišljava i izgovara na svečanostima, uz podizanje čaše ili čuture.

"One imaju za cilj da veličaju domaćina i prisutne goste i događaj na kome se izgovaraju, imaju i cilj da prizovu dobro i odagnaju zlo, da unesu jednu pozitivnu atmosferu u ceo događaj i naravno uvek one uznose slavu Bogu", kaže zdravičar Milinko Gojković.

Za svaku manifestsaciju ili događaj nastaje nova, pa je nebrojeno zdravica napisao i kazivao na događajima, slavljima. Govori ih i na festivalima, takmičenjima , a za mnoge osvajao je nagrade.

"Najveća mi je nagrada kad posle zdravice uđem među narod i kada me potapšu i kažu svaka čast oduševio si, naježili smo se i tako to je najveća nagrada i uvek mi se to desilo uvek ta neka pozitivna reakcija na zdravice", ističe zdravičar Milinko.

Zdravice se tradicionalno neguju i kazuju i danas, a upisane su na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

"Prve zdravice zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić i one su se generacijama prenosile sa kolena na koleno i to da su upisane na Nacionalnu listu je podiglo popularnost samim zdravicama i to je neki doprinos i struke da se ovaj element nematerijalnog kulturnog nasleđa sačuva za buduća pokoljenja", objašnjava Snežana Ašanin, etnolog Narodnog muzeja u Čačku.

Zdravice se čuvaju od zaborava zahvaljujući zdravičarima poput Milinka Gojkovića iz Gornje Trepče, koji neguje i prenosi veštinu pisanja i izgovaranja prigodnih govora u svečanim prilikama.