Proslava Nikoljdana u požeškom kraju

Uoči Nikoljdana, Stefanovići prekađuju kolač u crkvi, jer na dan slave treba sve pripremiti za goste, koje dočekuju u Prijanovićima. Iako je njegova slava Đurđevdan, Slavko kaže da se u tom domaćinstvu obeležava i suprugina slava.

Slavko Stefanović, iz Prijanovića, kaže: "Posle smrti roditelja, mi smo počeli da prekađujemo da bi ih što duže zadržali u sebi i preneli našoj deci. Radimo imanje, imamo koristi od te zemlje."

U selima se neguje tradicija da se uz nasleđenu ili kupljenju zemlju, sačuva i kontinuitet obeležavanja sveca tog imanja. Tako pojedini, uz glavnu, imaju i dopunske slave, kaže Slavko i dodaje:

Nekad je bilo da dođu uveče, pa zanoće, pa mali prostor, iznesu se kreveti, unesu se stolovi. Pa onda vruća rakija, pa ko je imao vina, on je bio domaćin, pa pesma. Pa se uveče iznesu stolovi, unesu se slamarice, poređaju se po podu, pa svi poležu. Sutradan se nastavi, nije se žurilo, nije se jurilo."

Iako je urbanoj sredini dostupniji ketering, Živkovići iz Požege ostali su dosledni tradiciji da sami sve pripreme. Praznična atmosfera počinje desetak dana pred Nikoljdan.

Emilija Živković, iz Požege, objašnjava: "Taj svetac kad nam dođe, to je kao melem za dušu, svima nama. Sa uživanjem spremamo hranu, deca se skupe i to je to baš. Uvek su i naši stari slavili i mi smo nastavili tu tradiciju."

Nataša Petrović, iz Požege, navodi: "Radost i na sam dan slave setimo velike pomoći i njegovog zastupništva pred Gospodom."

Širom sveta Sveti Nikola je poznat kao veliki svetac, a u Srbiji je najčešća krsna slava.

Ljubivoje Radović, sveštenik iz Kruševca, kaže: "Čudotvorac, čovek koji je za života činio velika čudesa, pomagao svima koji su od njega očekivali pomoć. Nije pokušavao da se ta njegova dobročinstva saznaju, nego se držao onoga što čini desnica, da ne zna levica. Jednostavno, želeo je da to ostane između Boga i njega, za razliku od nas koji, ako učinimo dobro, a ne bude se saznalo za njega, kao da ga nije ni bilo."

Praznik posvećen ovom svetitelju prvi je u nizu takozvanih zimskih praznika. Na Nikoljdan je obavezna posna trpeza, a krsna slava tokom Božićnog posta prilika je za okupljanje, slogu i pomirenje.