Pristupačnost kao preduslov za stvaranje društva jednakih mogućnosti

Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji živi više od 356 000 osoba sa invaliditetom. U poboljšanju njihovog položaja postignuti su znatni pomaci, ali problema i dalje ima. Jedan od njih je pristupačnost, za koju je neophodno strateško planiranje na nivou države i lokalnih samouprava. Šta je urađeno i šta tek treba da se uradi na donošenju strategije pristupačnosti, kao preduslova za stvaranje društva jednakih mogućnosti, istraživale su kolege iz Kragujevca.

Jelena Betulić, iz Kragujevca, kaže: "Nepristupačnost u okruženju je najveći problem osoba sa invaliditetom."

A, pristupačnost između ostalog, definiše projektovanje i izgradnju objekata za nesmetano kretanje i pristup svim građanama.

Milena Stojanović, predsednica Centra za samostalni život OSI Kragujevac, dodaje: "To nisu samo fizičke barijere, to je pristup javnim objektima, javnim uslugama, informacijama za ljude sa senzornim invaliditetom, korišćenje javnih prostora, javnih površina."

A to se ne dešava preko noći. Za to je potrebna jasna strategija države i lokalnih samouprava.Taj iskorak napravio je Novi Sad, koji je pre više od decenije izradio i primenjuje strategiju opšte pristupačnosti.

Bojana Rudić Počič, Tim za pristupačnost Novog Sada, objašnjava: "U smislu, recimo, urbanističke infrastrukture danas ima spuštene ivičnjake i dostupno je svima.Taktilne staze se postavljaju se po nekim novim standardima, s obzirom na to da zakonodavna regulativa u Republici Srbiji to ne definiše na način na koji bi trebalo da to definiše."

Srbija je ratifikovala sve međunarodne dokumente u domenu pristupačnosti. Kragujevac se navodi kao primer dobre prakse, finansira projekte Udruženja osoba sa invaliditetom, rad pedesetak asistenata, kombi prevoz. Prostora za napredak, ima.

Gordana Damnjanović, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava, navodi: "Veliki broj objekata ima pristupačan prvi korak do ulaza, ali onda nemaju lift za spratove ili neke druge stvari, kao što su indukcione petlje, kao što su titlovi, kao što su zvučne najave."

Mnogo je urađeno na usaglašavanju domaćeg zakonodavnog okvira, ali i dalje je mnogo izazova u njegovoj primeni, saglasni su nadležni.

Ljupka Mihajlovska, predsednica UO Saveza za pristupačnost Srbije, kaže: "Mi se i dalje suočavamo sa tim da se grade novi objekti koji nisu pristupačni. Jedini način da se to reši jeste da država stane iza toga i kaže, mi sada pametno gradimo, pametno projektujemo, pametno planiramo, tako da što manji broj ljudi ima barijere u svakodnevnom životu."

Pored arhitektonskih, barijere u ostvarivanju prava i marginalizacija, svakodnevnica su osoba sa invaliditetom. Povreda načela jednakih prava i obaveza, zabranjena je Zakonom.