Regenerativna poljoprivreda u teoriji i praksi

Kako vratiti plodnost zemljištu i kako privući oprašivače u voćnjake, povrtnjake i na njive? Odgovore na ta pitanja učenici kraljevačke poljoprivredne škole su prvo čuli na predavanju, a zatim su savete i praktično primenili. U blizini školske ekonomije zasadili su 40 stabala medonosnog drveća, a uskoro će, u okviru kampanje "Zajeno pčelama na dar" sejati i polinatorske trake.

Nemanja Kovačević, Udruženje za očuvanje prirode, kaže: "Drugi deo akcije će biti postavljanje hotela za divlje oprašivače kojih eto, hvala Bogu, u Srbiji ima 800 vrsta, da bi učenici na tim hotelima posle radili identifikaciju koje su to vrste ovde prisutne i da brinemo o njima i da ih čuvamo."

Korišćenje svog raspoloživog zemljišta za obradu i izostanak vegetacije koja je prirodno stanište divljih oprašivača ih, kažu, ugoržava. A smanjenje biodiveriziteta uz dominantnu upotrebu veštačkih đubriva i ne davanje zemljištu dovoljno vremena da obnovi hranljive materije smanjuju njegovu plodnost.

Nemanja, dodaje: "Analize pokazuju da u zadnje dve tri decenije imamo gubitak procenta organske materije ili humusa dva do tri posto, kako gde. A ako znamo da je formiranje samo 0,1 % potrebno možda čak nekad i 10 godina, vidimo koliko je to veliki problem."

Svest o tome najbolje je širiti među učenicima poljoprivredne škole, smatraju nastavnici. Jer su među njima i budući proizvođači koji će moći da primene znanja stečena i u školi, u okviru izbornih predmeta.

Ivana Džodan, nastavnica stručnih predmeta u Poljoprivredno-hemisjkoj školi "Dr Đorđe Radić" Kraljevo, objašnjava: "Poljoprivreda se razvijala u nekom smeru gde je bio interes što veća količina proizvoda po jedinici površine. Primenjivala se velika količina mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu itd. Uočilo se da to negativne fekte daje na zemljšte i sada tu štetu mora da ispravimo."

Jelena Stojanović, nastavnica stručnih predmeta u Poljoprivredno-hemisjkoj školi "Dr Đorđe Radić" Kraljevo, navodi: "Možda je to i jedina perspektiva da uz pomoć te regenerativne poljoprivrede zaštitimo zemljšte pokrivnim usevima i na taj način povećamo svoju proizvodnju."

Bacanje organskog đubriva i što pliće zaoravanje. Između ostalog, to savetuju zagovornici regenerativne poljoprivrede. Neki bi rekli, onako kako se u prošlosti radilo. Ali, alternativa je, kažu, smanjenje prinose zbog sve neplodnije zemlje.