Sećanje na guslara koji je pesmom bodrio srpsku vojsku u Velikom ratu

U žaru borbe tokom Gučevske bitke, jedne od najtežih u Velikom ratu, Perunova pesma nađačavala je zvukove kuršuma. Njegov glas davao je duhovnu snagu vojnicima i podstrekivao ih da istraju.

"U Gučevskoj bici je uspeo čak da preživi situaciju gde je pet vojnika oko njega poginulo u toku eksplodiranja jedne bombe, međutim, nešto kasnije je bio teško ranjen. Komandir Šestog prekobrojnog puka je sam rekao da taj puk ne bi izdržao sve što su mogli na Gučevu da nije bilo tog guslara” objašnjava Stefan Vilić, istoričar.

"Ja ko da i sad da gledam jedne njegove gusle koje su bile u mačevima ovako urađene, sa karlicom, obične nisu nešto posebna izrada, ali su prenosile i značile su mnogo i verujete pored ikone, gusle, verujete to svaka sprska kuća treba da ima" kaže Milutin Đuričić, guslar.

1915. Perunović sa srpskom vojskom preko Albanije dolazi na Solunski front. Izgladneo i nemoćan od svoje namere ne odustaje - piše i peva pesme koje treba da podignu elen umornih ratnika. Kao izlasnik srpske Vlade odlazi u Ameriku gde se susreće sa Nikolom Teslom i Mihailom Pupinom i mobiliše Srbe u izgnanstvu da se vrate u pomoć svom narodu.

"Njegova ta misija u toku tog rata je imala takav uspeh, on je uspeo da prikupi oko 10 hiljada dobrovoljaca za Solunski front" dodaje Stefan Vilić, istoričar."A Perun je imao takvu taktiku, pevao je uz gusle, a nosio je sa sobom i srpski barjak. Na jedno gradilište dolazeći tamo, on baca srpski barjak njemu u ruke i kaže evo ti ga Boško Jugoviću i sretan ti bio da ga je on zgrabio i rekao: Hoćemo li braćo? Hoćemo!" priseća se guslar Milutin.

U svojim beleškama Perun je zapisao da mu je Tesla rekao da su gusle najjača sila koja može da osvoji srpsku dušu. Kraj rata dočekao je sa činom kapetana prve klase i brojnim odlikovanjima među kojima je i orden Karađorđeve zvezde.