Trstenik domaćin izložbe "Savezničko bombardovanje-80 godina posle"

Umesto čeličnog mosta preko Zapadne Morave, koji spaja Trstenik i Grabovac, te jeseni dve bombe pogodile su vašarište i okolinu.

Dragan Miljković iz Trstenika, kaže: "Ja sam Dragan Miljković, potomak pokojnog Mileta. Pretpostavljam da je to bio vašar ili pijačni dan, tako da je bilo dosta naroda tu kada je pala bomba. Pogodila je njega. On je imao 16 godina tada. Pogodila ga je bomba i tu je on stradao."

Vladimir Popadić iz Bogdanja, dodaje: "A ovde u njivi kod Trstenika, 21. septembra 1944. godine, nastradala je cela familija. Najstariji Ljubiša 22 godine, tetka mi je bila 17 godina i najmlađi njen brat je 14 godina, Veroljub."

Najupečatljiviji deo izložbe čine sačuvane izjave onih koji su preživeli bombardovanje. Njihove emocije slikovito opisuju strahote koje su videli.

Silvija Krejaković, muzejski savetnik Muzeja grada Beograda, koautor izložbe, objašnjava: "To su sećanja savremenika a ondašnje dece. Kažem, to su bili poslednji momenti da se zabeleži njihovo svedočenje na to kako su izgubili roditelje."

Aleksandar Berežnov, viši arhivist Istorijskog arhiva Kraljevo, koautor izložbe, navodi: "Ova izložba predstavljena je na 30 panoa, što je neki maksimum, tako da smo rešili da napravimo jedan bogat katalog koji prati ovu izložbu i on će ostati kao jedno trajno obeležje."

Najveća razaranja, bila su te jeseni u Kraljevu, a u bombardovanju Trstenika smrtno je stradalo sedam osoba.

Dr Jelena Vukčević, viši kustos, istoričarka, "Muzejska zbirkaTrstenika", kaže: "O savezničkom bombardovanju 1944. godine dugo se u istoriografiji, sve do devedesetih godina dvadesetog veka, govorilo kao fašističkom bombardovanju. Zadnjih godina se u našoj istoriografiji to bombardovanje karakteriše onakvim kakvim jeste bilo od strane saveznika, od strane Engleskih i Američkih vazduhoplova u koordinaciji sa tadašnjim rukovodstvom Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije."

Na osnovu istorijske građe koja je prezentovana na izložbi, savezničko bombardovanje bilo je usmereno ka uništenju infrastrukture, kako bi se usporilo napredovanje Nemačke vojske koja se povlačila iz Grčke, a ne prema stambenim objektima i civilima.