Evropski dan osoba sa autizmom

Ovaj kamp je primer kako lokalna zajednica, udruženje i stručnjaci mogu zajedno da naprave razliku u svetu koji često ne razume tišinu drugačijeg ponašanja. Mi smo danas ovde bili svedoci o različitposti kao bogatstvu. U mestima iz kojih dolaze, često su nevidljivi. Ovde su, kažu, deo zajednice. Aleksandar ima 18 godina i autizam, ne može da živi samostalno, ali ovde bira i odlučuje, kako kaže, ovde je samo Aleksandar.

Aleksandar Jović iz Kragujevca, kaže: "Lepo mi je ovde, najviše volim da se družim sa drugarima."

Ovaj kamp nije terapija već šansa.

Matija Đekić iz Niša, dodaje: "Ovde osobe sa autizmom mogu da razmene ljubav, osete se jednakim."

Tadija Lazarevic iz Niša, objašnjava: "Ima više takvih mesta u gradu, evo gde Matija radi, "Zvuci srca" ima udruženja."

Život je težak bez podrške, sistem ih ne prepoznaje kao punoletne.

Srboljub Ranković iz Beograda, objašnjava:  "Roditeljima odraslih osoba sa autizmom, od njih se traži kao da su stalno u nekim godinama kao da su njihova deca tinejdžeri, a ta njihova deca rastu. Moj sin ima 36 godina i nema one usluge koje su neophodne osobama koje u toj dobi imaju porodicu, imaju posao i imaju svoju kuću."

Jelena Đekić iz Niša dodaje: "Mi smo roditelji i okupimo se i borimo se, ali opet smo roditelji i negde se i snaga gubi i treba neko da stane iza nas, neko ko je jači, i da nas podrži u svakom smislu."

Ana Lazarevic iz Niša, kaže: "Osećala sam se prepuštena samoj sebi kada je on imao dve godine. Ali kad smo ušli u mrežu Autizam Srbija, kad smo upoznali Danijelu iz Kragujevca, Nenu iz Beograda i sve ove divne ljude, vidimo kako možemo zajedno itekako mnogo toga da promenimo."

Ovaj kamp u Vrnjačkoj Banji organizovan je pod pokroviteljstvom resornog ministarstva i u organizaciji Udruženja osoba sa autizmom iz Kragujevca.

Danijela Nešović, Udruženje za pomoć osobama sa invaliditetom, Kragujevac, navodi: "Tu su korisnici kampa, odrasle osobe sa autizmom, u pratnji svojih roditelja, njihovih pratilaca, ima nas skoro pedeset. Kada osobe sa autizmom napune 18 godina, uglavnom je sve prepušteno porodici, da se brine o njima. Sistemska podrška je vrlo važna i država mora, kao i zajednica u celini da smisli pametna rešenja i da razvija inovativne socijalne usluge po ugledu na Evropu, da pogledamo u regionu šta se dešava i da razvijamo primere dobre prakse i kod nas, u našoj zemlji."