Šta su "hvatači magle" na Tari

U okviru inicijative "Za zelenu agendu Srbije", a uz finansijsku podršku švedske Agencije za međunarodni razvoj i saradnju, u Nacionalnom parku Tara postavljeni su sakupljači atmosferske vlage, takozvani „hvatači magle" kako bi sačuvali vlažna staništa jedinstvenog eko sistema rezervata Crveni potok. A za lokalitete, takođe Nacionalnog parka - klisuru Rače i kanjon Zvezde, pokrenut je postupak za nominaciju za upis na Uneskovu listu svetske prirodne baštine.

Rezervat Crveni potok je jedino mesto u svetu gde zajedno rastu Pančićeva omorika i bele tresetnice, vrsta retke mahovine, ugrožene danas kako klimatskim promenama, sušom, tako i uticajem čoveka. Postavljanjem "hvatača magle" u Nacionalnom parku Tara, pokušaće da stabilizuju vodni režim tresave stare deset hiljada godina.

Marijana Josipović, biolog NP Tara, kaže: "Hvatači magle, to su ustvari mrežaste strukture koje se sastoje od jedne fine mreže koja kondenzacijom, znači vode se sakupljaju, te male količine kapoljica vode, koje se zatim deponuju u rezervoare, odnosno bazene za vodu. Mi ćemo tu vodu koristiti u tim nepovoljnim periodima. Prvi efekti biće vidljivi već nakon jedne vegetacione sezone."

A drevne i netaknute bukove šume u mešovitim sastojinama, u prvom režimu zaštite, klisure Rače i kanjona Zvezda na Tari, u postupku su nominacije za Uneskovu listu svetske prirodne baštine.

Aleksandar Durić, rukovodilac Službe za planiranje, zaštitu i uređenje, NP Tara, dodaje: "Specifičnosti ovih lokaliteta, konkretno kanjona Zvezda jeste da se u toj nekoj gornjoj zoni lokaliteta nalazi Pančićeva omorika, naš endemni relikt i simbol Nacionalnog parka, a takođe u klisuri Rače imamo tu reliktnu zajednicu sa domaćim orahom."

Uz klisuru Rače i kanjon Zvezda u Nacionalnom parku, u postupku nominacije za Uneskovu listu svetske prirodne baštine su i dva lokaliteta na Kopaoniku i Fruškoj Gori - Kozje stene i Papratski do.