Kako obrazovanje Roma menja njihov život i položaj u društvu

Kragujevčanka Sanja Gaši ima 32 godine i petoro dece. Troje osnovaca i dvoje predškolaca. Završila je osnovnu školu. Za svoje mališane želi drugačiji, bolji život. Zato ih podstiče da se obrazuju.

“Da završe školu, da budu školovani, da sutra dan mogu lako da nađu posao i sve ostalo”, kaže Sanja Gaši iz Kragujevca.

 Proteklih decenija, kroz Dekade za poboljšanje života Roma, u Srbiji se najviše radilo na njihovom obrazovanju. Sada, oko 64 odsto dece završi osnovno obrazovanje. Znatno više nego pre, ali je dugogodišnja stigmatizacija, ocenjuju i dalje duboko prisutna pri izboru zanimanja.

“Gde se romske devojčice izjašnjavaju da će one biti frizerke, iako su one toliko talentovane da bi bile akademski slikari”, smatra Tanja Đorđević, pedagoški asistent iz Kragujevca.

Pedagoški asistinti, koji pomažu romskoj deci u učenju, spona su između škola, porodica i institucija. Mladi su, kažu, svesni koliko im diploma znači, ali zbog nedostatka sredstava, često su primorani da napuste školovanje i počnu da rade.

“Želeli bi da napreduju i da budu zaposleni u opštini, da budu zaposleni na visokim pozicijama i mestima gde mogu da odlučuju, nažalost, pomire se nekako sa sudbinom”, navodi Tanja Đorđević, pedagoška asistentkinja iz Kragujevca.

Problema i dalje ima, ali i velikih pomaka, kažu u kragujevačkoj Kancelariji za romska pitanja. Pre dvadeset godina niko nije imao fakultetsku diplomu, a danas ih je više od 20. Lakše dolaze i do posla.

“Ja sam preko sto i nešto podršku radio uz nacionalnu službu za zapošljavanje koja to radi u redovnom sklopu, sa sivijima koji su išli, predavani i odrađeni tako da je zadovoljstvo videti mlade ljude koji se angažuju, koji žele da nastave svoj život onako kako jeste neki ustaljen red”, kaže Zoran Nikolić iz Kancelarije za romska pitanja u Kragujevcu.

Borbu za bolji život i prava romske zajednice, konkretnim merama, nastavljaju i grad i država. Ali i sami Romi, većim zalaganjem za svoja prava.