Zadrugarstvo i tehnološke inovacije u fokusu 21. "Šumadijskog sajma proljoprivrede" u Kragujevcu

Dvadesetprvi sajam poljoprivrede, koji se održava u Kragujevcu, prilika je da se sretnu proizvođači i struka, da se razmene iskustva i promovišu dostignuća i mere u agrarnoj politici zemlje. Najveće interesovanje posetilaca je oko štandova sa mehanizacijom, jer se procejuje da u Srbiji godišnje treba da se kupi oko 20.000 novih mašina da bi se stara obnovila.

Posle godina tavorenja, rekordan agrarni budžet grada Kragujevca, od 100 miliona dinara, omogućio je da oko 1.000 domaćina godišnje dobije bespovratna sredstva za neki od 11 programa u oblasti poljoprivrede. 80 odsto sredstava iz gradske kase već je potrošeno, najviše za nabavku novih traktora, čija je cena u proseku 12.000 evra.

“Od pre 3 godine subvencionišemo i nabavku traktora sa po 700.000 dinara po jednom traktoru i da smo uspeli za ove 3 godine da novih 170 traktora bude kupljeno uz podršku grada i dođe u naša sela”, kaže Snežana Živanović Katić, član Gradskog veća za poljoprivredu.

Na srpskim njivama je više od 48.000 traktora. Dve trećine tih vozila strarije je od dvadeset godina. Bez savremene mehanizacije, saglasni su ratari, nema produktivne i efikasne proizvodnje.

“Imamo nekih sedam traktora i imamo mase Fergusona 145 konja. Gledamo da prinovimo nešto novo ako bude povoljno“, kaže Dobrica Radosavljević iz Junkovca kod Topole.

Da bi bilo tako, pomaže i Ministarstvo poljoprivrede. Iz rekordnog budžeta, od 150 milijardi dinara, 120 je opredeljeno za subvencije. Za kupovinu 500 traktora iz državne kase konkurisalo je 4.000 poljoprivrednika.

“Opet su traktori najpopularnija mera, zato što je to pogonska mašina, jednostavno ne možete izvršiti nabavku priključne mehanizacije ako nemate sposoban traktor koji će te mašine da koristi, da vuče, koristi, da vuče”, kaže Dejan Jovanović iz Kraljeva.

U uslovima velikih klimatskih promena i kolebanja na tržištu, srpski agrar, posebno male i srednje proizvođače, potpomažu i zadruge. Na papiru ih je više, a onih koje žive i rade, oko 1.000.

“To je najvažnija grana u poljoprivredi Srbije. Mi smo to zapustili i vraćamo se, pokušavamo da vratimo to zadrugarstvo”, kaže .Ljubiša Stevanović, predsednik zadružnog saveza Šumadije i Pomoravlja.

“Kada bi se sa zadrugama povezivali delovi prehrambene industrije, neki prerađivači, izvoznici, hladnjačari, dakle svi oni nkoji mogu da doprinesu da ti poljoprivredni proizvodi budu funkcionalni duži vremenski period na tržištu, e onda bi smo ostvarili onaj koji imaju zadruge u Evropi”, smatra Marija Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Prednosti udruživanja itekako koriste žene iz kragujevačkih sela. Na Šumadijskom sajmu poljoprivrede predstavljaju proizvode iz svog kraja. To je prilika da dodatno zarade za svoj, kako kažu, ženski fond.

“Kolači su im na prvom mestu, pa džemovi, slatko, ali to manje traže. Ali kolači, oduševljeni su sa kolačima”, navodi Snežana Radojević iz Udruženja žena "Šumadijski opanak".

A i kačamakom, kojim Radiša, obara nacionalni rekord u težini i prečniku.

“103 kilograma težine i 180 centimetara širine. Za obaranje reklorda smo potrošili 67 litara vode, 2 litra hladno ceđenog suncokretovog ulja, 2 kilograma soli i 47 kilograma brašna”, kaže Radiša Radisavljević iz Medveđe kod Despotovca.

Prošle godine region Šumadije i Pomoravlja izvezao je popljoprivredne proizvode u vrednosti od 100 miliona evra i ostvario suficit od 28 miliona. U prvih sedam meseci ove, za proizvođače izuzetno teške godine, izvoz je već dostigao 70 miliona evra, pre svega, zbog pšenice, vode, vina i osvežavajućih pića.