Mitar Palikuća, najbolji parastonoteniser sveta pete kategorije

Na Svetskoj stonoteniserskoj rang listi najbolji parastonoteniser sveta u kategoriji 5 je Mitar Palikuća. Za osvajača evropskih, svetskih i olimpijskih medalja sport je put koji je izabrao posle teške povrede, a invalidska kolica, za njega nisu prepreka u životu već izazov da se i kada je najteže izborite sa problemima i mukom.

Polovinom avgusta pre 21 godinu, na profesionalnom zadatku u saobraćajnoj nesreći, prekinuta je vojna i fudbalska karijera, ali ne i želja tadašnjeg momka da sve stigne i može. Od Novog Sada do Šapca i porodične kuće u Štitaru, od takmičenja i planova, brojnih medalja i roditeljskih želja, ispunio je kaže sve snove u invalidskim kolicima.

“Borac sam od malih nogu, u sportu sam takođe od malih nogu to mi je kroz život davalo mnogo snage tako i ta nesreća kada se dogodila iskreno nisam potonuo, bilo je vrlo teško naravno prvih par dana i meseci dok nisam shvati da život tu nije stao, nisam se predao prešao sam sa jednog koloseka na drugi krenuo napred i evo hvala Bogu ostvario sam se u mnogim stvarima”, kaže Mitar Palikuća, najbolji parastonoteniser sveta pete kategoje.

Podrška porodice i prijatelja nemerljiva, kontakt sa uduženjem u Šapcu presudan za stonoteniserski put, dodaje pedesetjednogodišnjak koji je umesto fudbalskih snova dosegao sporske zvezde u igri lopticom za stolom. Moraš i kada ti je najteže da izvučeš maksimum iz sebe, da ostaneš bistar u glavi i tražiš novi put. Danas je najbolji parastonoteniser sveta, sa evropskog prvenstva dočekao ga je sin, a posle olimpijade i bliznakinje.

“Pored svih ovih medalja koje sam osvojio proteklih petnaest godina najvrednije su moje tri medalje deca Maksim, Marta i Minja, naravno moja supruga”, kaže Mitar Palikuća, najbolji para stonoteniser sveta pete kategorije.

Uz svoje gotovo svakodnevne i podmladak vodi na treninge, sina na fudbal, ćerke na ritmičku gimnastiku i daje primer da uvek imaš nov izbor, ako ne poklekneš - sve ti je dostupno. Sa invaliditetom se pomiriš, nije lako ali ideš napred, savetuje svima.

“Ne treba da se predajemo pogotovo ako imamo ili dobijemo neki fizički hendikep, nije kraj sveta, uvek ima i gorih stvari ima i boljih, treba da nađemo nešto što će nam biti pogonsko gorivo kroz život da nas gura da se nevraćamo nazad. - Da li su tebi kolica prepreka? - Naravno da ne. Možda malo ironično, ali sa kolicima dosta brže dosta stvari ne samo što igram stoni tenis nema nekih velikih prepreka nekad možda arhitektonskih ali stvarno nemam taj osećaj. Između ove dve lopte je moj život”, kaže Mitar Palikuća, najbolji parastonoteniser sveta pete kategorije.

Trčanje za buba marom ću prepustiti sinu, a ja ću nastaviti stoni tenis, posle svega ovoga mogu samo da se osećam kao srećan čovek.