Zašto su naši preci ukopavali novčiće u temelje kuća

Nekada se kuća nije mogla zidati bez novčića u temeljima. Verovalo se da dom time postaje svetinja, a sreća – trajno ugrađena.

„Pored novca, neretko su zakopavani i zrna žita, nekoliko kapi rakije ili vina što je imalo svojevrsnu simboliku vezanu za obilje, veselje, stabilnost i blagostanje u domu“, kaže Mirjana Savić, muzejski kustos.
Dva novčića iz 19. veka pronađena su u okolini Kraljeva, ugrađena u temelje starih domaćinstava. Po svemu sudeći, postavljeni su sa posebnom namerom.
„U temelju kuće profesora Milorada Jovića, prvog upravnika Gradskog muzeja “Rankovićevo” nađena je kovanica od 10 para iz 1868. godine. Bila je to novčanica od bakra, novac kneza Mihajla Obrenovića, a u temelju porušene zgrade preko puta tadašnjeg Doma zdravlja, kovanica od jednog dinara iz 1897. godine“, ističe Mirjana Savić.
Običaj "simboličkog temelja" bio je prisutan i u školama – gde su često polagane povelje sa imenima osnivača i datumima izgradnje.
„Imamo primer dve škole u Kraljevu, Poljoprivredna gde je u kamen temeljac uzidana povelja na kojoj je navedeno da se za podizanje škole zahvaljuju kralju Aleksandru Karađorđeviću. Četrnaest godina kasnije, tokom postavljanja kamena temeljca današnje škole “Dimitrije Tucović”, nekadašnje "Aleksandra prvog ujedinitelja” uzidana je povelja u kojoj su navedeni slični podaci”, objašnjava Mirjana.
Danas, kada se gradi brzo i bez mnogo simbolike, možda nas baš ovi stari novčići podsećaju – da su pravi temelji doma ipak ono što u njega unesemo: mir, ljubav i sećanje.