Nastavljena arheološka istraživanja manastira Pustinja kod Prijepolja, posvećenog Svetom Simeonu Mirotočivom

Ministarstvo kulture opredelilo je milion dinara prijepoljskom muzeju za nastavak istraživanja u porti manastira Pustinja. Arheoloških istraživanja tog srednjovekovnog manastira, koji je bio u ruševinama, bilo je i početkom veka, a nastavljena su prošle godine.

Manastir Pustinja smestio se na obali reke, među brdima, između istorije i narodnih predanja. Stolećima u ruševinama, obnovljen pre 2 decenije, ponovo privlači pažnju i budi maštu.

„Manastir Pustinja se ne zna sa sigurnošću kad je nastao. Neki podaci govore da je negde s početka 14. veka, mada je u narodu ostala zapisana i legenda da je ktitor manastira sam kralj Stefan Prvovenčani. Ono što sa sigurnošću je ostalo zapisano su turski defteri s kraja 16. veka, iz 1572. i 1586. gde se pominje manastir svetog Simijona srpskog, koji je plaćao danak od 300 do 650 akči“, navodi Ratko Rakonjac, istoričar.

Arheološka istraživanja ruševina manastirskog konaka na severnoj strani unela su novo svetlo u istorijske nepoznanice i potvrdila da je bio posvećen Svetom Simeonu Mirotočivom.

„Ako sve to sada znamo da je to sigurno, možda i prvi manastir koji je posvećen rodonačelniku loze Nemanjića i jednom od prvih srpskih svetitelja“, ističe Ratko Rakonjac.

S novim saznanjima, nadaju se, i manastir Pustinja dobiće novi život, jer je za sada otvoren tek nekoliko puta godišnje.

„Hvala Bogu, nastavićemo istraživanja i kasnije planiramo da obnovimo te konake u nadi da će ovde doći neko od monaha i da će manastir oživeti kao što je nekada zapravo bio jedan veliki kompleks u doba Nemanjića“, rekao nam je jerej Radan Dragutinović.

I okolina manastira je posebna, kao oaza u kanjonu, sada omiljeno mesto za okupljanje ljubitelja prirode, pravo odmorište u hladu kraj bistre, planinske vode.