Rukomet - spona među tri generacije Antonijevića iz Šapca

Četiri generacije Antonijevća i su svi rukometaši - dva golmana i dva srednja beka. Deda Dragoljub, u devetoj deceniji, sa radošću se priseća zlatne generacije fudbalera Mačve, ali i slavne Metaloplastike, zbog koje je fudbal zamenio rukometom. Tu ljubav preneo je na sinove i unuka Vukašina, na čiji rezultat je posebno ponosan.

“To su moja deca, moram se radovati, moj otac je uživao, a ja sam 50 i nešto godina se aktivno bavio. Na rukometnom golu, lakše je raditi, a ja sam bio, tako bar kažu oni koje se sećaju toga, da sam bio parader.

Očevim stopama nastavili su sinovi Vladimir i Pavle, koji su ljubav prema sportu preneli na svoju decu”, navodi Dragoljub Antonijević iz Šapca.

Dr Vladimir Antonijević iz Šapca nastavlja: “To je nešto bez čega se ne može. Ne znam kako, ali neka stvar viteštva, neka stvar ljubavi koja se razvila sa kolena na koleno. Sa 17 godina ušao sam u prvi tim Metaloplastike velike Jugoslavije, što nije bilo lako. Morao sam da se opredelim da li ostajem u rukometu ili odlazim za Beograd. Posle zubotehničke škole položio sam prijemni ispit na stomatologiji u Beogradu i krenuo drugim putem.

“Ja sam sa nekih desetak godina počeo da se bavim rukometom. Meni je da budem golman malo bilo dosadno, ja sam hteo više da trčim. Vukašin je postigao nešto što ni ja, ni brat nismo uspeli za tako malo godina koliko on ima, sa 21 godinu”, ističe Pavle Antonijević.

Vukašin, koji je tri godine nosio slovenački dres u Celju, zaigrao je u Metaloplastici sa sedam godina. Bio je u pionirskoj, kadetskoj i juniorskoj reprezentaciji i tako nadmašio i dedu i oca i strica.

“Odgovornost, ali i vetar u leđa. Naravno da su i najveći kritičari i najveća podrška, tako da mi to znači od njih puno. To je nešto što me pokreće, ta želja za pobedom, taj žar, da se pokaže taj karakter i o je sigurno svakom sportisti važno, da bude sve bolji i bolji”, ističe Vukašin Antonijević, juniorski reprezentativac u rukometu.

Vukašin kaže da mu je jednako važna i vatrena podrška majke i dve sestre. Posebno izdvaja svetsko prvenstvo u Berlinu, kada je Srbija zauzela 4.mesto.

“To je bilo za 2002.godište, išao sam sa dve godine starijom generacijom, a što se tiče klupskog uspeha, protiv Barselone, moje omiljene ekipe, kada sam dao sedam golova na utakmici i taj dan ću pamtiti”, seća se Vukašin Antonijević.

Kruna dosadašnjeg rada mladog srednjeg beka je potpisan ugovor za nemački Ajzenah u čijem će dresu biti od jeseni. Njegova želja, kao i svih Antonijevića je da u ligi šampiona osvoji što više trofeja, i da, braneći boje svoje zemlje, naš rukomet vrati na svetski tron.