Prepolovljen rod maline u Podgorini

U valjevskom kraju berba malina je pri kraju, a ove godine rod je, najblaže rečeno, upola manji nego što su voćari očekivali. Međutim, u Podgorini ima i onih koji su za primer i po količini i po kvalitetu plodova, jer su proizvođači primenili sve agrotehničke mere prema savetima stručnjaka i uložili mnogo truda

Mladen Milovanović, iz Ostružnja kod Osečine, pet izvora na svom posedu kaptirao je za navodnjavanje zasada maline. Zaštitio ih je protivgradnim mrežama pre pet godina, i uz prihranjivanje i mnogo rada prinosi su odlični, kao i kvalitet plodova.

Mladen Milovanović iz Ostružnja kod Osečine, kaže: "Mi smo nekih 380 metara nadmorske visine. Mi krećemo prvi sa berbom, a doprinosi mnogo voda puta mreža. Ona bi dosad završila, zakovala od Sunca. Imamo, recimo, ljude koji rade na nadmorskoj visini od 800 metara, oni su završili pre mene, to nikad nije bilo u životu.“

U delimično kontrolistnoj proizvodnji maline, stručnjaci posle hemijske analize zemljišta savetuju voćarima tretmane za popravku tla i odgovarajuće prihranjivanje.

Saša Radosavljević, specialista inženjer fitomedicine i voćarstva, kaže: "Malina će u nekoj perspektivi, u nekoj budućnosti, postati kultura koja je privilegija odrđenog kruga ljudi. Vidite da svi ovi ljudi, koji gaje bez sistema za navodnjavanje, bez dodatnog orošavanja, bez upotrebe đubriva, imaju za rezultat sušenje i jako loše prinose. Nije poenta po hektaru imati četiri tone, kao što vidite kod Mladena ovde, poenta je da imate na 22 ara 5 tona.“

U sezoni koja nije ispunila očekivanja voćara, ima dobrih primera gde je prinos i kvalitet organske maline zadovoljavajući. Istina, aktuelna cena maline iz konvencionalnih zasada je 600 dinara po kilogramu, dok je organska 700 dinara.

Veličko Nenadović, proizvođač organske maline iz Carine kod Pecke, dodaje: "Jeste mala razlika, ali je i malo teže raditi, teže sačuvati i kvalitet i plod i celu biljku. Ali, vremenom se to savlada. Ja sam za sada zadovoljan time. Radim pet godina organik, ako ne i više.“

U gajenju voća nema idealnih uslova, kažu poljoprivredni stručnjaci, ali trebalo bi težiti optimalnim.

Dušan Gajin, diplomirani inženjer poljoprivrede, objašnjava: "Poljoprivredni inženjer treba da sagleda situaciju zajedno sa proizvođačem, sa čim on raspolaže da li sa sistemima za novodnjavanje, da li bez sistema za navodnjavanje, da li sistemima za zaštitu, zasenu, i onda da nađe najbolje moguće rešenje. Najbolje moguće rešenje znači, što se tiče sredstava za ishranu bilja, mineralnih biostimulatora ili pesticidnih tretmana.“

Berba malina sorte vilamet, koja je najzastupljenija u valjevskom malinogorju, je završena. Ostale jednorodne sorte u brdskim krajevima, braće se do kraja jula.