Usporeno sazrevanje divljih borovnica na Vlasini

Predeo Vlasinske visoravni poznat je po divljim borovnicama. Međutim, ove, kao i prethodnih godina, rod je znatno smanjen zbog prolećnih mrazeva. Na plantažama ima domaće borovnice, proizvođači su zadovoljni.

Na lokalitetu Gadžina mahala, iznad Vlasinskog jezera, raste divlja borovnica. Iako je vreme da se pojavi plod, ovde se ne nazire.

Radoš Kostadinović, čuvar prirode na Vlasini, kaže: "Ove godine mraz je učinio svoje, tako da je vrlo mali rod. Skoro su bili mrazevi, dobro je cvetala, međutim nema je. Ima lokaliteta, na Čemerniku, Vrtopu, gde je mali rod, međutim pre prvog avgusta ne verujem da će da sazri. Nismo zapravo ni videli da negde ima plodova? Ne vidi se, nema je, isušila se."

Osim vremena, na razvoj žbuna borovnice utiče i branje nedozvoljenim sredstvima.

Radoš Kostadinović dodaje: "Dozvoljeno je ručno da se bere međutim, ima savesnih ali i nesavesnih berača koji beru grabuljama. To je zabranjeno, mi kontrolišemo i relativno dobro uspevamo."

Podnožje Vlasinske visoravni pogodno je mesto za gajenje domaćih, borovnica u saksijama.

Nadomak Surdulice, u selu Alakince, porodica Petković bavi se proizvodnjom borovnice već 4 godine. Imaju 600 sadnica i planiraju proširenje proizvodnje.

Stojanča Petković, iz Alakinca kod Surdulice, objašnjava: "Ovo je za nas dobar posao, razonoda. Dobar, interesantan posao, ko hoće da radi, za svakog je dobar posao. Što se tiče navodnjavanja, sistem je odličan, imamo vodu prirodnu takoreći sa Vlasine, sa kanala gore dolazi voda, uređeno pre 30 godina, tako da nemamo problem sa tim. Kvalitet odličan, rod dobar, ove godine posebno, ove godine je i cena dobra."

U proizvodnji sorte đuk učestvuje cela porodica, cena u maloprodaji je 800 dinara po kilogramu borovnice.