Revolucionarni iskorak novosadskih naučnika - Kontrola zdravlja uz pomoć hrane i elektonike

Jedan od osnovnih ciljeva elektronike budućnosti je smanjiti količinu elektronskog otpada kroz korišćenje biorazgradivih materijala. Naučnici sa FTN-a, otišli su korak dalje. Počeli su sa elektonikom u tekstilu, a već sada stvaraju elektroniku koja se može svariti, a uz to, pruža uvid i u zdravsteno stanje.

“Imamo projekte koji se bave elektronikom napravljenom od hrane ili otpadaka od hrane kako bismo smanjili elektronski otpad od klasične elektronike, i tu elektroniku obično pravimo tako da, kada je napravljena od hrane, to znači da može da se proguta i da može da prati sve važne parametre našeg zdravlja od oralne šupljine do želudca, imamo naše čitače na bazi induktivne sprege bežične i možemo da detektujmo važne parametre”, kaže dr Goran Stojanović, vođa projekta.

Brašno od crva, kora od voća, testenine, sve ovo može postati deo složenih elektornskih sistema, potpuno bezbednih za konzumaciju.

“Elektronske komponente koje smo napravili, to su naravno kondenzatori, koje smo napravili od zlata ili od srebra, znači, napravili smo oba, napravili smo kaleme, to su komponente koje čuvaju magentnu energiju, transformatore od nudli možemo da napravimo, bežični na neki način da prenosimo tu energiju”, objašnjava profesor Lazar Milić sa katedre za elektroniku FTN-a.

Na ovim podlogama male površine, koje su napravljene od hrane, recimo od kore od manga, banane, pomoradže, sa mešavinom samlevene ljuske od jajeta, nalaze se rezonantna kola. Kada se ova pločica proguta poput čipsa, na putu do želuca, mogu se detektovati različite promene, zatim se signal šalje do antene koja se nalazi u spoljašnjem delu abdomena, i na samom kraju, podaci se očitavaju na računaru u vidu grafikona koji može pokazati odstupanje u odnosu na referentne vrednosti.

Sa univerzitetima u Italiji, Švedkoj, Švajcarskoj i Španiji, naučnici u ovoj laboratoriji sarađuju na projektu Feniks, u sklopu kojeg čitava laboratorija biva stvorenoma na jednom mikro čipu.

“Mi sad trenutno radimo na novijoj tehnologiji, znači koristimo mikro fluidiku i koristimo papir, što do sada nije korišćeno za pravljenje organa na čipu. Možemo da uzmemo ćelije od bolesnog čoveka i da simuliramo kako određeni lekovi reaguju na tu bolest koju on ima i prema tom možemo da formulišemo lek koji je specijalizovan samo za tu osobu”, navodi profesorka Milica Abeer, sa katedre za elektroniku FTN-a,

U laboratoriji se nalaze i specijalne mašine za štampu, uz pomoć kojih nastaje sve ono što smo do sada mogli da vidimo samo u filmovima naučne fantastike.

“Kroz šivanje ili kroz vez, možemo da napravimo razne senzore koje ugrađujemo u odeću. Na primer, možemo videti ovde senzor pritiska koji smo ugradili u čarapu, on će beležiti kretanje, tj. koliko pravilno neko kreće tokom rehabilitacije”, kaže profesor Lazar Milić sa katedre za elektroniku FTN-a.

Razvijaju i rukavicu koja detektuje i razlikuje vrste pesticida iz zemljišta, senzore za hlađenje i grajanje u garderobi, zatim na elektroniku na listu biljke ili zubima kućnih ljubimaca, koji detektuju promene i potrebe životanja i ljudi.

“Ono što je moto naše laboratorije je sve što se ovde napravi mora da pomaže nekome, to nekom mi obično kažemo tri P - odnosno na engleskom bi bilo pipl - ljudima, pets-kućnim ljubimcima ili životinjama ako hoćete generalno, i plents, odnosno biljkama”, navodi dr Goran Stojanović, vođa projekta.

Ukoliko je cilj nauke da pomogne u održivom razvoju planete, jasno je da se ova laboratorija striktno drži te misije, i kao takva predstavlja najveći uspeh srpske nauke.