Festival folklora penzionera u Leskovcu

Kad muzika ispunjava dušu ne miruju ni ruke ni noge, a osmeh krasi izborano lice. Momčilo Cekić Jorka, čuveni je leskovački poslastičar i najstariji folkloraš u gradu. Sugrađane još počasti svojim kolačima, a sebe igrom i pesmom. Folklor je bio deo mladosti, već 17 godina i penzionerskih dana.

Momčilo Cekić Jorka, KUD Udruženja penzionera Leskovca, kaže. "Osamdeset šest godina imam. I još noge hoće igru? Kako da ne, kako da ne, još pitate, uvek raspoloženje"

Okupljanje, druženje, zajednički defile i igra penzionera, iz svih delova zemlje, sa komšijama iz Bugarske i Severne Makedonije, postali su tradicija. Rado se svakog juna stiže u Leskovac.

Vande Manevski, rukovodilac KUD Probištip, Severna Makedonija, dodaje: "Dok mogu noge da izdrže idemo, posle gledamo, mnogo lepo, dolazimo da se družimo, dolazi Leskovac kod nas"

Tradicija je i ovaj defile ulicama grada. Na trgu se zastane, ne da se predahne, već da se u kolo uhvate svi učesnici. Da poskoče, zapletu, podvrisnu, da pokažu da je ljubav prema narodnoj tradiciji jača od žege.

Miroslav Milošević, KUD „Penzioner" Zaječar, objašnjava. "Nema vrućine, nema sad sam se vratio sa odmora uopšte nisam koristio hladovinu, suncobran, sve može da se izdrži. Jel folklor produžava život? Kako da ne, kako da ne, ja pre 110 neću da..."

Kad južnjačka truba zasvira, damare budi i snagu podiže. Možda više ne mogu svaku igru da iznesu sa istom lepotom, ali želja ne manjka.

Snežana Veličković, KUD Udruženja penzionera Leskovca, opisuje: "Najviše snage treba za kolo Bugarka, i tu igraju samo odabrani. Ne mogu oni koji imaju malo loše noge, mada smo mi svi zdravstveno po malo skrenuti, ne bismo bili invalidi, penzioneri sigurno tako da, a sva kola su nam u principu u duši".

Isidor Zećirović, šef duvačkog orkestra iz Bojnika, dodaje. "Mi smo hteli da ja i Mihailo, prva truba Dragačeva, da ispoštujemo na ovaj dan naše penzionere. Jel vam uživanje da svirate za penzionere, jel se čudite odakle im ovolika energija? Pa kad vidim njihovu energiju meni je onda baš drago da sviram njima i da gi veselim".

Revija onoga što se godinu dana pripremalo i vežbalo, poslednjih nedelja i svakodnevno, kreće u sali leskovačkog Udruženja penzionera. Kulturne aktivnosti, poput eliksira, su često beg od svakodnevnih nedaća, jer je većina leskovačkih penzionera sa najnižim primanjima.

Dragan Dinić, predsednik Udruženja penzionera Leskovca, objašnjava: "Pored toga što širimo i negujemo tradiciju našeg kraja, naše penzionere pomažemo i finansijski onoliko koliko možemo."

Dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, navodi: "Ovaj festival etabliran je, ima dugu tradiciju. Nama je posebno značajno da i taj segment ispunimo."

Da se vide, popričaju, razmene mišljenja i, pre svega, zaigraju. Tako treće doba dobija na kvalitetu i ispunjenosti. Do narednog juna i 17. Festivala u Leskovcu poželimo im samo dobro zdravlje.