Vlasotince: Slavlje za stogodišnju baku

Stisak ruke koji govori mnogo više od reči. Stogodišnja Olga Ristić iz Vlasotinca ne može bez svog unuka. Nekada je ona čuvala Sašu jer je rano ostao bez majke, a Olga bez ćerke, a sada Saša brine o svojoj baki. Kaže, čuva je kao ikonu. Proslaviti stoti rođendan prava je privilegija, a životni vek u punom smislu reči baka Olgi nije bio lak. Rodila se i živela u selu Šišava, potom se preselila sa mužem u Vlasotince i u varoši na obalama Vlasine stvarala porodicu, teškim i mukotrpnim radom.

“Sad je stotka. Će bude i više? Zdravlje bože, kako Bog kaže tako će bude. U nadnicu sam okopavala, prskala to sam radela i molim lepo”, kaže Olga Ristić, iz Vlasotinca.

U negovanju baka Olge Saši pomažu brat i sestra od tetke. Oni su tu svakodnevno. Razgovor sa njom je lekovit, može mnogo toga da se nauči.

“Sve pamti, sve se seća šta je nekad bilo, samo što se sad ne kreće mislim da bi i sad sve znala šta se dešava”, navodi Ljubica Arsić, sestričina.

“Ona kad ga neko pozove telefonom odmah zna ko ga je zvao. Sve pamti i s njom može čovek da se ispriča kao sa mladim čovekom”, rekao nam je Dragoljub Stanković, sestrić.

Unuci, rođaci, prijatelji za stoti rođendan baka Olgi priredili su nezaboravno slavlje. Ona za dug život nema neki poseban recept. Voli porodična okupljanja, dobru atmosferu i uvek je spremna za smeh i šalu. To je možda tajna njene dugovečnosti, ko zna, zato, jednostavno pleni i ističe da je važno kako će vas potomci pamtiti.

Na pitanje šta je poruka mladima, stogodišnja Olga Ristić iz Vlasotinca odgovara: “Da se ponašaju i rade kao što su stari radili, ali oni neće da rade, moja vlada kad sam bila mlada, a kad sam ostarela ko deda sad me niko ne gleda”.