Mrešćenje šarana u ribnjaku "Sutjeska"

Ovde počinje trogodišnji proces proizvodnje šarana. U kontrolisanim uslovima, sa temperaturom od 22 do 24 stepena celzijusa i stalnim sadržajem kiseonika u vodi, razvijaju se larve. Svaki korak ove osetljive procedure se obavlja sa puno pažnje, jer najmanja greška može da uništi milione jedinki.

Milanka Cvetić, tehnolog na ribnjaku Sutjeska, kaže: "Kapacitet ovog mrestilišta je izuzetno velik, to je tridesetak miliona larvi u turnusu. A koliko larvi proizvodite zavisi od potražnje, kako tržišta tako i potreba samog ribnjaka. Zapravo, u ovom procesu laboratorisjkog mresta vi ono što se u prirodi dešava jedan duži vremenski period dobijate za relativno kratko vreme. Sam taj turnus, od momenta kada unesemo matične mužjake i ženke u mrestilište, do momenta kada dobijemo larvu koju možete da vidite u ležnicama, potrebno je nekih desetak dana."

Sledeći korak dugog puta do konzumnog šarana je pakovanje larvi u plastične džakove i odnošenje na jezera u kojima je temperatura vode slična onoj iz mrestilišta. Tada počinje borba za očuvanje ribe, a uspeh je ako opstane trećina. Visoka ulaganja domaći ribnjaci teško pokrivaju ove godine, jer se suočavaju sa padom cene i prodaje. Jedan od razloga je uvoz iz zemalja gde ribnjaci imaju veću podršku države.

Vidak Milošević, direktor ribnjaka Sutjeska, dodaje:"Svi mi proizvodimo šarana na sličan ili isti način. Cena koštanja, naša ili njihova, vrlo je slična i on može imati nižu cenu samo ako ima subvencije od države. Ništa drugo. Tržište je malo zatajilo da li zbog uvoza, da li generalno zbog pada kupovne moći, ali prosto cena šarana je u odnosu na predhopdnu sezonu pala za nekih sto dinara i potražnja je značajno opala."

Ribnjak Sutjeska sve vezano za proizvodnju šarana obezbeđuje samostalno. Hranu proizvode na oko 500 hektara oranica. Mrestilišta koriste sa pola kapaciteta. Mogu proizvesti ribljih larvi dovoljnih za sve šaranske ribnjake na Balkanu.