Kako zaštiti useve od loših vremenskih prilika?

Po izveštaju Evropske unije prošla godina je bila najtoplija u protekloj deceniji sa 23 tropske noći. Suša je u Srbiji umanjila prinose pojedinih ratarskih kultura, kao što je soja, i do 70 odsto. Stručnjaci kažu da svako gazdinstvo mora da se prilagođava vremenskim ekstremima od suše do viška vode na njivama.

Poučeni iskustvima iz prethodnih godina, ratari su se ovog proleća spremali za sušu, a iznenadila ih je velika količina padavina i nepovoljni vremenski uslovi.

"Mi se borimo protiv globalnog zagrevanja, a sad, recimo, ovog proleća imamo globalno zahlađenje. Ovo nije normalno. Svi usevi su žuti, hemija loše utiče kad je hladno vreme. Baš imamo problem ove godine", kaže poljoprivrednik iz Bačke Palanke Stevica Gajić.

U prethodnim godinama suše suncokret je imao najbolji prinos jer su selekcionari kod biljke razvili dubok koren. Za suprotne vremenske prilike takođe se vrši selekcija.

"Ide se na biljke koje su tolerantnije na poleganje, jer imamo olujne vetrove, olujne nepogode i tako dalje. I vodi se računa o novim bolestima, novim prouzrokovačima bolesti, novim insektima na kraju krajeva. I korovska flora se menja", objašnjava Vladimir Miklič sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

U neizvesnim proizvodnim godinama nabitnije je da se prati preporuka struke, jedna je od poruka skupa o klimatskim promenama koji je organizovao Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

"Tehnologiju gajenja treba da prilagodimo svakoj biljnoj vrsti. Da li rešenja postoje? Postoje. Koliko ćemo mi u tome uspeti velikim delom zavisi od nas, da li ćemo ispoštovati svu tehnologiju gajenja od početka do kraja. Da li ćemo slušati preporuku nauke da sejemo ranije sorte hibrida?", ocenjuje direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad Dragana Latković.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je u prethodne četiri godine sa 1,55 milijardi dinara podržao gazdinstva u izgradnji sistema za navodnjavanje.

"Ono što je naša želja jeste da sva gazdinstva imaju bar na 20 posto svojih površina sisteme za navodnjavanje, kako bi pokušali da napravimo jedno održivo poljoprivredno gazdinstvo, koje će moći da odgovori na klimatske promene", kaže pokrajinski sekretar za poljoprivredu Petar Samolovac.

Jedna od mera u Vojvodini je i prenamena kanalskih sistema da budu istovremeno za navodnjavanje i odvodnjavanje, a prošle godine je rađeno na 55 lokacija.