Kafana u Nišu obeležila vek postojanja

Kada se 1925. godine vratio iz Amerike u Niš, Nikola Mandić otvorio je kafanu i umesto nameštanjem zglobova, po čemu je bio poznat, počeo je da se bavi ugostiteljstvom. I to je bio početak jedne od najstarijih i najpoznatijih niških kafana. Čuveni "Amerikanac" obeležio je stotinu godina od osnivanja izložbom i evociranjem uspomena sakupljanih ceo jedan vek.

Da su u startu bili posvećeni ugostiteljstvu pokazuje i diploma za mehansko pravo koju je Mandićeva supruga dobila nedugo posle otvaranja kafane. Od tada, ova kafana razvijala se i stasavala zajedno sa gradom, odolevala izazovima vremena i, sa kraćim pauzama, opstala čitav vek i ostala u porodici Mandić.

"Možda i ta dimenzija isprepletanog ugostiteljstva i medicine jer je čitav vek neko od Mandića pomagao ljudima, nameštao zglobove. A ugostiteljstvo - zdrav odnos, verovatno znanje i ljubav da se uspe", objašnjava Jovan Mandić.

I istrajno negovanje građanskog duha starog Niša zbog čega "Amerikanac" ima mesto u uspomenama mnogih starih Nišlija.

"Ovde dolazim 40 i kusur godina. Iz restorana gde su se skupljali srednjoškolci i studenti došao sam u ovaj restoran. To vam je isto kao da iz Radničkog iz Pirota odete u Barselonu. Tu sam zatekao prave niške boeme", kaže Radiša Sarić.

"Svi su sedeli za centralnim stolom i onda smo čekali pauzu između muzike da upoznamo te ljude i onda je kontakt i odnos bio neposredan. Možda smo se znali, možda se nismo znali, mi smo pričali, mi smo od njih iskali dobre stare niške priče. Niški merak se ovde proizvodio", navodi Dragan Stojanović.

Ime "Amerikanac" neraskidivo se vezuje za Filmske susrete jer je ovde uručivana nagrada „Ona i on", tu su se glumci družili sa Nišlijama. Kažu da nema glumačke legende nekadašnje Jugoslavije koja nije ovde dočekivala zoru. A ugostili su i druge legende.

"Gostovanje Olivere Vučo posle „Skupljača perja" i Feata Sejdića sa orkestrom, kada je pevala pesme koje peva u filmu. To je bio delirijum. Najdžel Kenedi, kad je pre 13 godina gostovao u bašti, uzeo je instrument, svirali su Vranjanci neke dve, tri stvari i on je to što su oni odsvirali odsvirao istog trenutka", seća se Nikola Mandić.

Mnogi mladi kuvari i konobari ovde su pekli zanat, mnogo je i ugostiteljskih nagrada za ovu kafanu, ali ono što je čini živom legendom grada je to što je ona zapravo mesto susreta, uspomena, emocija.