Justinijana Prima: Carski grad pod Radanom otkriva tajne vizantijskih gradova

Caričin grad je bio jedan od najvećih i najznačajnijih vizantijskih gradova. Nalazi se 30 kilometara od Leskovca i samo sedam kilometara od Lebana. Značajnim ulaganjima država mu poslednjih godina posvećuje pažnju, a Narodni muzej u Leskovcu angažovanjem stalnih muzejskih vodiča privlači sve veći broj posetilaca.

Na prirodnom uzvišenju podno Radana, okružen dvema rekama, u 6. veku živeo je velelepni carski grad. Njegovim podizanjem Justinijan Prvi, jedan od najvećih vizantijskih careva, odužio se svom rodnom kraju. Želeo je da bude centar civilne, vojne, posebno duhovne uprave o čemu svedoči 12 bazilika.

„Jako je interesantno da je postao centar arhiepiskopije ovaj grad. Međutim, zbog toga što je grad živeo svega osamdesetak godina zbog provale Slovena i Avara centar civilne uprave je ostao u Solunu u provinciji Ilirik, ali je arhiepiskop paralelno obavljao i te civilne poslove“, navodi istoričar Đorđe Mitrović, muzejski vodič na Caričinom gradu.

Otkrivanje Justinijane Prme traje 113 godina, a na nekoliko hektara će trajati još bar pola veka. Za ono vreme ogroman, napredan grad sa oko 8.000 stanovnika, samo 2.000 manje od Pariza. Zapisi govore o njegovoj lepoti.

„Prokopije iz Cezareje koji je utvrdio i koji je opisao ovaj grad kao jedan carski grad sa izuzetno lepim ulicama, porticima, sa izuzetno lepim javnim građevinama, bilo je zanatskih radionica, bilo je trgovinskih radnji, sa recimo hipokaus sistemima, što je podno grejanje 6. veka, sa dva javna kupatila“, naglašava Mitrović.

Nekada popločanim ulicama sa tremovima i kružnim trgom Justinijane Prime diveći se arhitekturi i komunalnim rešenjima, poput akvadukta dugog 20 kilometara, hode u ove praznične dane ponajviše Leskovčani i njihovi gosti.

Odnedavno dobrodošlicu posetiocima želi vodič upoznajući ih sa važnošću arheološkog lokaliteta nadomak Lebana i legendama koje u ovom kraju žive, od terme i donjeg grada do Akropolja sa očuvanim mozaicima, kapitelima i bazenom za pijaću vodu.

„Drugačiji je odnos prema lokalitetu kada čujete priču, kada čujete vrednost od kustosa, od muzejskih vodiča koji to prezentuju na stvarno jedan dobar način i ono što je dobro oni to mogu da prezentuju ne samo na srpskom već na engleskom i ruskom jeziku", ističe Nebojša Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja u Leskovcu.

Uređen prilaz, ograda, video-nadzor, Vizitorski centar „Teodora“ za predah i okrepljenje, od prošle godine Centar za posetioce. Ulaganjima uz podršku države, cilj je doći do Uneskove liste.