Uticaj nivoa Dunava na vodosnabdevanje i plovidbu

Nivo reke kod Bezdana danas je na 29 santimetara, dok je u Novom Sadu na 35. Po prognozama RHMZ-a, trend opadanja nastaviće se do nedelje. Dok smo prethodne godine imali, u nekoliko navrata, visoke vodostaje kada im vreme nije, ova godine, situacija je potpuno drugačija.

Branislav Vajda, iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije, kaže: "Normalno, u martu uglavnom kreće topljenje snega sa planinskih vrhova i tada dobijamo povećanje Dunava, i tada dolazi do visokih voda, to često bude mart i april. Ove godine, nešto drugačije, tačnije, imali smo dosta suvu godinu, nije bilo padavina, nije bilo ničega posebno, tako da voda nema odakle ni da dođe. E, sada je počelo polako, sa kišama je počeo vodostaj i da raste, i sada vidimo iz Austrije je počeo jedan talas da dolazi, verovatno su snegovi počeli da se tope sa Alpa."

Istorijski minimum Dunava zabeležen je 1909. godine, kada je bio na 134 santimetra. Ipak, za mart mesec ovo su rekordne vrednosti. A prognoze vodostaja reka sa najvećom pažnjom prate lađari.

Božidar Beloš, savetnik za zaštitu od spoljnih voda JVP „Vode Vojvodine", objašnjava: "
Plus 60 santimetara je takozvani najniži plovidbeni nivo, tu već nastaju problemi sa sprudovima, pojavljuju se sprudovima, nastaju sa količinom tereta koju brodovi mogu da nose, moraju da smanjuju količinu tereta da izdižu dno, da bi mogli da prođu, samim tim to nije ekonomično."

Zbog niskog vodostaja Dunava, ovde na samom špicu Ribarskog ostrva, nautičari, vlasnici čamaca koji svoja plovila drže usidrenim na desnoj strani, kao i pripadnici Rečne flotile, nemaju pristup reci, a sa jedne obale na drugu, može se i pešice."

Branislav Vajda, iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije, dodaje: "Kritičan sektor kreće kod nas od Futoga pa dole do ispod Besnog Foka. Zato što taj deo nije nikad regulisan u potpunosti kako treba, pa tu dolazi do smanjenih gabarita za veće sastave. Ali, koliko vidim, ove godine kapetanija je radila kako treba, na vreme, pa su dali obaveštenje za zapovednike brodova o normi gaza."

Novosađani već mesecima muku muče sa vodosnabdevanjem. Višečasovne noćne restrikcije uzrok su radova na regeneraciji bunara, ali od samog početka, iz Vodovoda navode, da je deo problema i nepovoljna hidrološka situacija. Struka objašnjava da su kapaciteti mali u odnosu na broj stanovnika, ali da porast reke može biti od velike pomoći.

Dr Božo Dalmacija, profesor emeritus PMF u Novom Sadu, navodi: "Hidrološka situacija je sigurno problem, jer kada rade reina bunari, onda treba otprilike da između nivoa podzemne vode, kad se crpi, i nivoa Dunava bude najmanje 3,4 metra. Znači, ukoliko više koristimo vode, manje dotiče iz Dunava. Manje dotiče kad je mali vodostaj, kao što je leti, onda praktično rejni bunar imamo manji kapacitet, i tom slučaju nemamo dovoljno vode za eksploataciju."

I dok je za sanaciju bunara dat rok do 60 dana, kada bi i problem sa vodosnabdevanjem morao biti rešen, najavljene padavine i talas uzrokovan topljenjem snega iz Dunavskih zemalja, mogao bi pomoći lađarima već naredne sedmice.