Kalemljenje bostana najvažniji posao u Žitorađi

Veliki proizvođači povrća u opštini Žitorađa ovih dana mnogo rade. Sada je u toku takozvano kalemljenje bostana koje se ovde praktikuje poslednjih 30 godina i koje proizvođačima donosi bolji rod i veći prinos, ali mnogi tvrde da je zbog toga, ova letnja poslastica izgubila ukus koji je imala nekada. Šta je od toga tačno, proveravao je Nebojša Đorđević, na licu mesta, kod proizvođača.

Porodica Dragana Pešića, iz žitorađskog sela Samarinovca, spada u red najvećih proizvođača povrća u Dobriču. Najzastupljeniji je bostan, za čiju skoru sadnju, uz pomoć komšija i rođaka, ovih dana pripremaju rasad. Proizvodna godina započela je pre oko mesec dana, setvom semena bostana i podloge, koji se sada spajaju posebnim postupkom kalemljenja, u jednu biljku.

“Ovaj posao traje negde oko mesec dana, negde oko 40 hiljada nam treba korena biljaka, ovo sada radimo za ranu proizvodnju, za tunele, a za jedno desetak dana počinjemo na otvorenom polju, setva, kalemljenje, znači mesec dana imamo ovaj posao kalemljenja rasada za devet hektara površine”, kaže Dragan Pešić, povrtar iz Samarinovca.

Da bi ovaj posao bio završen u što kraćem roku i na vreme, doprinos daju svi ukućani. Svako od njih ima svoj deo posla.

“Ujutru sam tu sa mojima, popodne škola, uveče se uči, stižemo sve. Moj deo posla je završni spoj podloge i lubenice, izveštila sam se, godinama radimo velike površine i veliki je broj u pitanju”, kaže Draganova ćerka Jovana Pešić.

Slična situacija i u domaćinstvu Dragiše Miloševića, koji takođe ovih dana pripremaju rasad bostana. Kažu da se ova kultura decenijama gaji u njihovom kraju, a da je svojevrsna prekretnica nastala od momenta, kada su počeli sa kalemljenjem bostana.

“Od 90-ih godina smo počeli da stavljamo foliju, ispod folije smo sadili, a onda smo 1993. prvi put kalemili bostan i od tada do sada, nikako ne sadimo drugo, samo kalem. -Može se čuti, pre svega od strane kupaca, da je na ovaj način ubijena slast lubenicama i da praktično više nemamo onako slatke lubenice, kakve smo nekad imali? Šta vi kažete na to? -Apsolutno nije tačno to. Evo odmah ću da navedem primer kako to nije tačno. Lubenica, kada se sadi hibrid, on je proizveden za kalemljenje, a ne za direktnu sadnju. Garantovano je ovako lubenica lepša, slađa i bolja”, kaže Dragiša Milošević, povrtar iz Samarinovca.

Već do kraja marta, u zavisnosti od vremenskih prilika, bostan bi trebalo da bude rasađen u polju, u specijalnim tunelima od najlona, koji će ga štititi od eventualnih niskih temperatura i nevremena, tokom proleća. Prve zrele lubenice, prema rečima proizvođača, mogu se očekivati krajem juna i početkom jula meseca.