Ko je Živica po kojem sokak u Novom Sadu nosi ime

Kada krenete iz Novog Sada u Veternik i nastavite nakon kružnog toka i skrenete u prvu ulicu desno, naići ćete na vrlo neobičnu tablu na kojoj piše Živičin sokak. Mnoge table otkrivaju nam imena različitih ličnosti, za nas često i nepoznatih, pa nas radoznalost vodi do pretraživača kako bismo saznali ko su ti ljudi bili, po čemu su čuveni?

Ko je bio Živica? To možete da pitate Živicu Krstina, saobraćanog inženjera u penziji, po kojem ovaj sokak nosi naziv.

„Živicin sokak je nastao izgradnjom kružnog toka u Veterniku. Godine 2011. godine je počelo da se radi. Prilikom gradnje, često sam prolazio, dolazio do raskrsnice i uočio sam jedan nedostatak, da kada je formirana na neki način raskrsnica, video sam da nećemo imati ulaz. Imamo izlaz, a nemamo ulaz. I ja sam se obratio tim ljudima što su radili. Šef gradilišta u to vreme je bio, pričao sam s njim. Kaže on, ne, to je po projektu tako i tu nema ništa“, objašnjava Krstin.

Kada je shvatio da razgovor sa izvođačima radova ne vodi nikuda, Živica se sa komšijama dogovorio da nešto preduzmu dok se radovi ne završe. Pozvao je kabinet gradonačelnika, ali mu je rečeno da mora pismenim putem da se obrate u ime građana.

„Ja sam se onda obratio pismenim putem u ime grupe građana, gradonačelniku i posle izvesnog vremena stiglo je i odgovor da za sada nisu mogućnosti ništa, a približavao se dan za otvaranje raskrsnice. I mi smo tu sa grupom prijatelja i komšija i građana se dogovorili da mi blokiramo otvaranje. Međutim, ne znam kako je to došlo do njih uoči otvaranja, došli su njih trojica iz Skupštine grada, pa su me pozvali do raskrsnice da malo popričamo i da čuli da mi hoćemo da blokiramo to“, dodaje Živica.

Na kraju, Živica je ponudio alternativu, da se napravi prolaz kroz prvu ulicu desno i u maju mesecu im je izgrađeno tih sto metara ulice.

„Iz zahvalnosti za sve to, u ime mojih komšija i prijatelja i građana, oni su postavili tu tablu. To je samo ovako neformalno, inače naziv ulice je Mihajlo Pupin“, napominje Krstin.

Priznaje da mu je to velika satisfakcija i izuzetan dar za njegov rad i trud.

Ova priča na najbolji način govori da struka na kraju mora dati završnu reč, a da upornost odgovornog pojedinca, može dovesti do velikih promena u životu kolektiva, a na kraju – na ovaj ili onaj način, ona ostaje zapisana.