Zbog čega je Sretenje značajno za Srbiju

U Srbiji se sutra obeležava Dan državnosti - Sretenje. 15. februar seća nas na 1804. godinu, kada je u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak i 1835. kada je u Kragujevcu usvojen prvi ustav moderne srpske države.

Pre 190 godina, u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, Srbija dobija najviši državno-pravni akt: Ustav. Napisan je za svega 20 dana perom diplomate i publiciste Dimitrija Davidovića.

“Sretenjski ustav je napisan najviše po tekovinama hatišerifa iz 1813. i 1833. godine i berata iz 1830. godine. Ima elemenata i francuskog i
belgijskog ustava”, kaže istoričar Predrag Ilić.

Sretenjski ustav usvojen je i kneževom zakletvom potvrđen pred oko 2.400 narodnih predstavnika u porti Stare Miloševe crkve. Smatra se jednim od najliberalnijih i najdemokratskijih ustava tog vremena.

“Sretenjskim ustavom je predviđena ustavna monarhija. Dakle, Srbija je definisana kao zemlja u kojoj se vlast vrši na osnovu ustavnih načela i ustavnih pravila, ne samo po volji knjaza. Dakle, institucionalno vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, odnosno vlast vrše narodna skupština, knez i državni savet”, navodi Anika Kovačević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

“Stanovnici tadašnje Kneževine Srbije dobili su čitav niz prava koja su da kažemo bila garantovana tim pravnim dokumentom. Dakle, dobili su zaštitu lične slobode, imovinskih prava”, navodi istoričar Nenad Đorđević.

Srbija je tada dobila i prva državna obeležja - zastavu i grb. Ustav je bio "trn u oku" velikim evropskim silama, pa je ukinut posle 55 dana.

“Morao je da bude povučen iz razloga što je napravljena jedna velika greška, a to je da se nije tražila saglanost porte i ruskog dvora, a sa druge strane bio je mnogo ispred svog vremena”, kaže Predrag Ilić, istoričar.

Baš kao i 300 viđenijih Srba, koji su 31 godinu pre toga upalili iskru slobode u Marićevića jaruzi u Orašcu. Odlučili su da krenu u borbu protiv viševekovnog turskog ropstva. Podižu Prvi srpski ustanak, a vođa je bio Đorđe Petrović Karađorđe.

Darko Pavlović, direktor Narodnog muzeja u Aranđelovcu o tome kaže: “Taj događaj nije važan samo za srpski narod već čitav Balkan, jer Srbija u tom trenutku postaje svetionik svim drugim narodima da može se izaći, uz nažalost velike žrtve, ali se može izboriti za svoju slobodu”,

Koju Srbija dobija 1878. Postaje nezavisna, samostalna i međunarodno priznata država odlukama Berlinskog kongresa. Pročitane su, kao i Sretenjski ustav, u porti Stare Miloševe crkve u prvoj prestonici Srbije - Kragujevcu.