Kulturni centar Zlatibor-godina prva

Nastupi u nesvakidašnjem ambijentu - na livadi, u šumi, pećini, kraj vodopada, obogatili su umetnički doživljaj i meštana i turista i izvođača.

Danijela Veselinović, solistikinja na trubi, opisuje svoje iskustvo: "Kako je ovo fantastično, jer upravo to što smo ovde prirodnim putem dobili, mi pokušavamo u studiju, a ovde to sasvim prirodno dolazi."

Anđelka Nikolić, rediteljka, dodaje: "Pejzaž, koji nekako može da bude i prijatelj, a može da bude i neprijatelj predstave. Međutim, dao nam je neku novu dimenziju. Kao da stvari sada postaju javnije nego što jesu. Bilo je neponovljivo izvođenje."

Želja kreativnog tima Kulturnog centra bila je i da note, stihove i glumu izmeste u prirodne dvorane  Gostilja, Tripkove i Trnave, na Borovu glavu, Sirogojno i Dobroselicu. Za proteklih godinu dana, Kulturni centar realizovao je više od 100 razlicitih umetničkih sadržaja, čuvajući tradicionalne manifestacije, a osmišljavajući nove, čija su scena nedra zlatne planine.

Danica Jevtić Šišović, direktor Kulturnog centra Zlatibor, kaže: "Vođeni stihovima našeg zavičajnog pesnika, Mihaila Ćupovića, koji glase ovako: - Moja planina dohvata zvezde, prešao sam je celu nogama bosim, ne bih mogao da lutam svetom da njene zore u sebi ne nosim - u Kulturnom centru,  rešili smo da spojimo umetnost i kulturu. Rešili smo da ponesemo ono što smo svi u detinjstvu stekli na ovom lepom Zlatiboru. Da dovedemo ljude iz sveta umetnosti, koji mogu da predstave to našim turistima, ali i meštanima. Sa druge strane, koliko je važno da mi koji smo studirali u Beogradu i prošli svet, sve to što smo naučili prenesemo i na našu decu u ovim zlatiborskim današnjim selima."

I sami su učili od starijih, od Velimira Velja Tošanića, koji je sa folklorom obišao svet, a svet  očaran njegovom igrom stakla u vitražima, doveo u Tripkovu, gde je na njegovu inicijativu urađena letnja pozornica još pre dve decenije. Na njoj su nastupali i Kolo i Krsmanac i saborovali folkloraši iz celog sveta. Kada je Veljo Tošanić okačio opanke o klin, prvi se u užičkom kraju okrenuo  filigranskom sklapanju staklenih delića u vitraž, obučen kod nemačkih majstora.

Velimir Veljo Tošanić, umetnički zanatlija priseća se: "Pitao sam vlasnika te radnje da li bih ja mogao da učim zanat kod njega. Odgovorio mi je da može, ali da me primi da učim, ne može da me plaća. To je za mene isto bilo jedno iznenađenje, jer ja sam mislio da ja treba da platim obuku."

I bio je to početak veza od stakla u radionici smeštenoj u Domu kulture u Tripkovi, u koji se uključila i Tošanićeva ćerka Ana. I, staklo obrađeno tifani, a potom i drugim  tehnikama, krenulo je u svet.

Velimir  Veljo Tošanić objašnjava: "Radili smo hotel Baltička zvezda u Sankt Petersburgu, povodom 300 godina od njegovog osnivanja. Kongresni centar u Rostovu na Donu, oni to zovu sanatorijum, to su veliki hoteli, 40.000 kvadrata prostora. Tu smo radili plafone i u dači predsednika Rusije radili smo bazen."

Njihovi vitraži su i na brojnim crkvama i manastirima, opštinskim zgradama, privatnim vilama na Balkanu. Radionica u Tripkovi mesto je susreta umetnika, vajara, slikara. Studenti tu rade diplomske radove i Tošanići se spremaju da narednog leta, zajedno sa Kulturnim centrom, budu domaćini kolonije u okviru programa Kultura-natura.