Sećanje na Izabel Haton: Počast heroinama koje su lečile Vranjance tokom Velikog rata

Direktno sa Solunskog fronta, gde je imenovana za glavnog bolničkog oficira, došla je u Vranje, 1918. godine. Sa njom i doktori i medicinske sestre, iz više zemalja.

"To su sve bile, da kažem, bogate, ali su one uradile tako lepo, da su ostavile svoj bogati život da pomognu našim vojnicima, došli su ovde, pomagali, ne samo ranjenima, nego i građanima", navodi Gordana Jovanović, direktorka medicinske škole “Dr Izabel Emsli Haton”.

Vranjanci se u tom periodu suočavaju i sa zaraznim bolestima, preko potrebni su im bili lekari, a pripadnici medicinske misije imali su iskustva. Doktorka Haton je postavila osnove zdravstvene zaštite u Vranju.

“Ona je bila jedna veoma plemenita žena, zvali su je "mala slatka doktorka" zato što je nesebično pomagala svim bolesnima”, ističe Staša Manić, učenica medicinske škole “Dr Izabel Emsli Haton”.

Lazar Trajković, učenik medicinske škole “Dr Izabel Emsli Haton” dodaje: „Doktorka Izabel je bila veoma dobra i humana osoba, ona je rođena 11. septembra 1887. godine, dobila je zbog svog dela i misije orden Belog orla, i naša škola nosi naziv po njoj, mi smo veoma ponosni na nju.”

Do oktobra 1919. doktorka je ostala u Vranju, pomogla je da se osnuje lokalna civilna bolnica, hirurgija, ostavila je medicinsku opremu. Bolnica je bila u staroj kasarni, uvela je obaveznu dezinfekciju svih prostorija.

“Ostala su sećanja na hrabre humanitarke ‚‚male sive prepelice‚‚ kako su ih Srbi nazivali, sećanja na toplu reč, podršku, nesebičnu brigu”, naglašava Zorica Jović, predsednica Skupštine grada.

“Srbija je zemlja slobodarskog duha, a njen narod krase zahvalnost, humanost i ljudskost, i zato, Srbija does not forget”, ističe dr Ivan Miladinović, upravnik Bolnice.

Svoj ratni angažman završila je na komandnoj poziciji, 1920. godine, u beogradskoj jedinici.