Kupinovo: Obnova kuće od zemlje

Sunčano vreme i optimalna temperatura ovog oktobra, idealni su uslovi za dovršetak konzervacije i adaptacije starog objekta u etno-domaćinstvu u Kupinovu, gde je sedište Turističke organizacije Pećinci. Radovi ne bi bili toliko interesantni posetiocima, da nije reč o kući od zemlje, koju obnavlja arhitekta Ivana Rakarić.

Lice okućnice Putnik u Kupinovu, u turistima poznatom etno dvorištu okupanom zelenilom i suncem, biće podmlađeno kao nekada, prirodnim materijalima. Specijalizovana za obnovu starih kuća i narodnu arhitekturu, Ivana Rakarić, za nove zidove starog vajata, koristi zemlju, plevu i slamu.

“Zemlju smo doneli sa Fruške gore, to je les i glina, u određenom sastavu, zemlja je u prahu, mi je mešamo i sada za svaki sloj, zemlju koju nanosimo morate da pravite tačno određenu mešavainu. Za najgrublje slojeve koristimo seckanu slamu i plevu i kako se približavamo višim, finijim slojevima, tako usitnjavamo mešavinu”, objašnjava Ivana Rakarić, master ing arhitekture. “Kada stignete do završne obrade, to spada u jedan umetnički rad tako da je potrebno i strpljenja i ljubavi i ja obožavam da radim sa tim prirodnim materijalima”, ističe Ivana.

Neophodni su i pesak i kreč za završnu belinu, dodaje Ivana, kao i lepo vreme za sušenje. Kako je u ovom objektu sedište Turističke organizacije Pećinaca, motivacija u poslu su joj najmlađi turisti, koji uživaju u radionicama i prostoru gde se grle priroda i istorija.

“Ni mi nismo znali kakva je unutrašnjost ovih stoletnih zidova, kuća je stara 200 godina i ti prirodni materijali, taj ćerpič, ta glina, ta zemlja koja je bila u dodiru samo sa suncem i koja je bila puna minerala, zaista je interesantna i da je deca pipnu, a nekako mi je drago da ćemo mi boraviti u jednom takvom prostoru”, navodi Ljubica Bošković, direktorka TO Pećinci.

Deca kažu da su saznala puno stvari, svidelo im se jer su bili prirodni predmeti, poput cigle od blata i sena.

Drugar dodaje: “Igrali smo razne igre! Ih, kako je lepo ovde u prirodi! Slažem se sa mojih drugom da je ovde bolje nego u Beogradu, zato što ovde ima više trave i prirode”.

“Vole da se druže, da slikaju, da crtaju i da se druže sa plastelinom, ali nema ništa dok ne dodirnu blato, i vodu i glinu, znači, to je njima užitak”, ističe Sanja Veličković, učiteljica u OŠ “Kralj Aleksandar Prvi”, Novi Beograd.

Radovi će, ovde kažu, biti završeni za desetak dana. Po starim metodama gradnje, objekat će tako dobiti novi život kroz vekove, u zagrljaju Save i Obedske bare, neolita i 21.veka, među stoletnim šumama gde i drveće ima svoj govor.