Škola u Čokotu kod Niša primer dobre prakse inkluzije

Lazar Živković, učenik 5. razreda škole u Čokotu boluje od spinalne mišiće atrofije i za kretanje koristi motorna kolica. Kaže da u školi nema nikakvih barijera za njegov razvoj i učenje.

“U školi mi je super, srećan sam što sam učenik baš ove škole, drugari mi pomažu da vidim knjige i užinu”, kaže Lazar Živković, učenik 5. razreda.

Njegova majka smatra da je škola zasluženo uvrštena u kategoriju najboljih u Srbiju:

„Nas je obradovala činjenica da Laza bez obzira na to što je u kolicima, nesmetano funkcioniše ovde u školskim uslovima, gotovo sve arhitektonske barijere su uklonjene i stalno rade na unapređenju uslova, to je ono što nas raduje”, ističe Marija Petrović Živković, majka.

Pored roditelja, Lazaru su najveća podrška drugari iz odeljenja:

Učenici 5. razreda OŠ "Desanka Maksimović" u Čokotu ističu: “On je najbolji drug na svetu što imamo”.

Dodaju da su se navikli i da se lepo druže. “Vadimo mu knjige iz ranca, otvaramo mu vrata kada ulazi i izlazi iz škole”, kažu. Navode da se i van škole druže, igraju Soni i dosta drugih igrica.

U školi Desanka Maksimović po individualnom obrazovnom planu radi 40-oro dece.

“Uvek gledamo da razgovaramo prvo sa roditeljima, da vidimo šta najviše prija njihovoj deci i da vidimo kakve su to barijere koje decu sprečavaju da funkcionišu onako kako treba”, naglašava Miljan Bojanić, direktor škole.

Da Lazar odrasta u dobroj atmosferi, pokazuju i njegovi rezulati.

“Išao sam na takmičenja iz matematike i šaha, iz matematike sam osvojio drugo i treće mesto, a iz šaha sam bio prvi”, kaže Lazar Živković.

Ono što je cilj škole u narednom periodu je, da se poveća broj personalnih i pedagoških asistenata, jer njih trenutno nema dovoljno.