Kragujevac: U Šumaricama sećanje na masovno streljanje civila i đaka u Drugom svetskom ratu

U okviru obeležavanja Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, danas je u Šumaricama održan Veliki školski čas, na kom je izvedena poema "Lekcije iz pamćenja", Dragana Hamovića. Streljanje u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine - jedan je od najvećih ratnih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu na teritoriji bivše Jugoslavije. Tog dana su nemačke okupacione snage u Kragujevcu streljale oko 3.000 nedužnih civila, među kojima i oko 300 đaka i nastavnika tadašnje Muške gimnazije.

Tog 21. oktobra od 7 ujutru do kasnih popodnevnih časova Šumaricama je neprestano odjekivala rafalna paljba, a onda je sve utihnulo. Kvota od 2300 streljanih, prema proceni majora Keniga, bila je ispunjena. Sahranjivanje je trajalo danima. Međutim, tokom noći, majke i žene streljanih uspevale su da dodju do Šumarica, gde su tražile svoje mrtve.

"Za porodice koje su izgubile svoju decu i uopšte najmilije, Nemci su izdali naredbu, odnosno zabranu posećivanja grobova da se ne bi tugovalo na način koji ne odgovara tom okupacionom sistemu, aparatu”, kaže Kristina Jorgić Stepanović, kustos Muzeja "21 Oktobar”.

Zlokobni oblak nad Kragujevcem nadvio još koji dan ranije. 17. oktobra predstojništvo gradske policije uputilo je direktorima škola naredbu da dostave spiskove učenika šestog i sedmog razreda, iz Prve muške gimnazije izvedena su po dva odeljenja mladića od 16 do 18 i odvedeni u topovske šupe, među njima su braća Miša i Paja Jovanović streljani 20 oktobra. Ne nadajući se preranoj smrti pisali su ocu koji je istog dana odveden sa posla.

"Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja”, pisalo je u Pajinom pismu ocu.

Mišin i Pajin tata streljan je sutradan. Sinove i muža, nakon masakra, sa drugim ženama tražila je Vitorija Ivanović. Neko joj je rekao gde su ubijeni i svu trojicu je našla. O tome svedoči njena unuka, Slavica Petković iz Kragujevca.

“Te noći kad je bilo streljanje osedela je, ja sam je kao dete zapamtila sedu i o njoj nosim zaista nekako posebne uspomene u odnosu na sve ostale, jer sam rasla uz tu priču o tragediji koju je preživela”, kaže Slavica Petković.

“Tragediju, možda, najbolje oslikava i činjenica da je oko 2100 dece ostalo praktično bez jednog roditelja, ostali su bez očeva dok se 20-oro dece rodilo posle smrti svojih očeva”, navodi Kristina Jorgić Stepanović, kustos Muzeja "21 Oktobar".

Prvi javni pomen žrtvama streljanja, nemačke vlasti odobrile su 4. aprila 1942. Na treću godišnjicu 21. oktobra 1944. Kragujevac je oslobođen. Prvo opelo u Šumaricama održano je sutradan. Odmah nakon toga, porodice su počele da obeležavaju grobove po vekovnim običajima.

“Šumarice su bile jedno veliko groblje, krstače su bile na humkama, njih danas nema one su uklonjene po formiranju spomen parka. Postoje mnogobrojne fotografije gde su porodice kompletne izlazile na parastose”, kaže Kristina Jorgić Stepanović, kustos Muzeja "21 Oktobar".

I sada najbliži potomci svake godine polože cveže i zapale sveće pored spomenika tragično nastradalima. O tome će zauvek svedočiti Šumarice. Kroz svaki vetar čuje se eho rafala i lelek majki Kragujevca.