Srebrni paraatletičar Nebojša Đurić Užicu doneo prvu paraolimpijsku medalju

Užičanin Nebojša Đurić doneo je svom gradu prvu medalju sa paraolimpijskih igara. Njegovo srebro ima poseban sjaj posle svega što se događalo u Parizu, osvajanja pa oduzimanja i vraćanja medalje. Prijatelji, porodica, svi koji poštuju njega i trenera Miloša Zarića, bili su sinoć na dočeku, uz trubače i vatromet, a danas je u gradskoj kući organizovan svečani prijem.

Srebro je osvojio na sportskom polju, a onda mu je oduzeto pa vraćeno. Da se sve preživi i doživi trebalo je mnogo snage.

“Preživeli smo tako što je bilo prvo radovanje, pa tuga pa opet radovanje. Bilo je zaista turbulentno, osvojili smo medalju na pravdi Boga, uz pomoć volje i želje i svojoj zemlji doneli medalju koju čekamo, ja čekam čitavu svoju karijeru”, navodi Nebojša Đurić, paraolompijac.

Ovih dana je 10 godina kako sam sebe posvetio, odrekao se bukvalno svega jer da budete profesionalni sportista morate da budete bukvalno kao režim vojnika. Zna se kada se ustaje, zna se kada se jede, kada se leže, kada se trenira i sigurno misao koju sam imao svih ovih godina me dovelo tu gde jesam do medalje svoje karijere.

“Mnogo sam presrećan što je osvojio tu medalju, u meni su tolike emocije što ne mogu da iskažem na pravi način. Ova medalja nam je falila u klubu, falila meni i Nebojši. Ove godine nam je 10 godina kluba i imamo sa ovom medaljom negde 18 medalja svetskih i evropskih. U tajnosti smo se nadali bronzi, niko nije očekivao ovo što je Nebojša uradio i bacio. Pobedio je na prvom mestu sebe i sebi dokazao da može”, ističe Miloš Zarić, trener.

Nebojša i Miloš su zahvalni i svima koji su bili jedinstveni u podršci za ispravljanje nepravde i vraćanje zaslužene medalje od naših zvaničnika i institucija koje su bile spremne za podršku na međunarodnom sudu do svih ljudi, ne samo iz Srbije.

“Imali smo podršku i iz drugih zemalja, od susednih Hrvatske, Bosne, Makedonije, Crne Gore… Verujte, bili su toliko zgroženi i žalosni u tom trenutku kao da su oni ostali bez medalje”, rekao nam je Nebojša Đurić.

“Na sreću, ta potvrda da je pravda dostižna je pomogla da ovi ljudi budu i ovako dočekani, da sopstvenu satisfakciju i oni dožive, da mi doživimo kao staff njihov i svi koji smo godinama s njima i pratimo ih i edukujemo se”, naglašava Zoran Mićović, predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije.

Nebojša i Miloš su ovih dana u Užicu nesumnjivo najveći heroji, pa s radošću prihvataju i neizbežno fotografisanje.