Podsećanje na skok sa devet hiljada metara

Živopisno užičko selo Drežnik i domaćinstvo Radivojevića, bilo je zborno mesto za ponovno okupljanje „Nebeskih vidri". Taj tim iskusnih padobranaca pre dve decenije izveo je jedinstveni skok i tako realizovao ideju koja je potekla od predvodnika tima.

“9.205 metara visine je bio prosečan rezultat koji smo ostvarili, s obzirom da smo nosili barograf. Pa kada su se ti barografi očitali, to je srednja vrednost. Neki pokazao više, neki manje, ali to je srednja vrednost. Ono što je posebno značajno je da smo mi taj rekord napravili bez upotrebe kiseonika. Nismo imali kiseonik kad smo skočili”, kaže Nenad Kuzmanović, pukovnik u penziji i vođa „Nebeskih vidri".

Pored rekorda padobranaca i pilot je pomerio granicu visine leta za avion kojim su leteli, olakšavši letelicu skidanjem raznih delova.

“Plafon aviona je 8.450 metara ali nigde ni u jednom uputu za korišćenje aviona ne stoji i da je to sa podvlačenjem rampe za skok padobranaca”, navodi Zinaid Ibraković, pilot potpukovnik u penziji.
Majke i supruge padobranaca nemaju uputstvo kako da savladaju strepnju prilikom svakog skoka, bez obzira na njihovo iskustvo, kaže Mira Radivojević.

“Izvinite, baš me sad emocije stigle. Tako mi je bilo i kada je ćerka prvi put skakala”, kaže Mira Radivojević.

Skok sa visine od 2100 metara u Drežniku za iskusne „Nebeske vidre" bila je rutina, a već planiraju i nove izazove.

“Za koji dan ću otići do Krita, dole da se dogovorimo oko organizacije sledećeg druženja sa Grcima. Vole oni druženja kao i mi. Nema granica, niti će je biti. Guramo dokle može”, kaže Jelesije Radivojević, general u penziji i „Nebeska vidra".

Kako bi uvek bili spremni za skok, padobranci kažu da moraju redovno da održavaju fizičku kondiciju, bez obzira na godine. A dodatni adrenalin obezbeđuju česta druženja.