Neuronauka: Javni čas u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Radi brže od Formule 1 i superkompjutera, u trenutku obavlja milion operacija, njegova električna aktivnost jedinstvena je kod svakog čoveka i dovoljna da napaja sijalicu. Mozak - komandni centar ljudskog organizma. Kako radi - kragujevački srednjoškolci uče kroz eksperimente iz neuronake.

“Cilj ove aktivnosti jeste da zapravo demokratizujemo neuronauku, da je popularizujemo, da pokazemo učenicima kako svako može da bude neuronaučnik, zato što su nama potrebnii inženjeri, programeri, biolozi, lekari”, kaže dr Marjana Brkić, iz Centra za promociju nauke, Grupa za obrazovanje.

Procenjuje se da svaka peta osoba pati od nekog neurološkog poremećaja, a osim u medicini, saznanja o moždanoj aktivnosti dragocena su i u robotici.

“Izučavaju se signali, odnosno nervi, nervni impulsi, akcioni potencijali proučavaju se i mišići, rad mišića”, navodi Stefana Budimirović, iz Kompanije "Bekjard brejns".

“Mene lično ovde zanima protetika, to mi se čini jako zanimljiva oblast i čini mi se da će ovo dosta da pomogne ljudima koji su izgubili ruke, noge...”, ističe Gavrilo Nedić, učenik Prve kragujevačke gimnazije.

U knjizi Grega Gejdža je 50-ak neuronaučnih eksperimenata, koji se, uz odgovarajuću opremu, izvode u srednjim školama.

“Ne samo u nastavi biologije, nego u nastavi fizike, elektronike, odnosno informatike”, kaže Slavica Marković, direktorka Prve kragujevačke gimnazije.

Ovo zanimljivo upoznavanje neuronauke kroz eksperimente, rezultat je rada američkih i srpskih studenata. Sprovodiće se u svim mejkers labovima - školama budućnosti u Srbiji.

„Sada ih je 14, a do kraja godine imaćemo 30-ak mejkers labova. Drago mi je da možemo da učestvujemo u širenju i promociji znanja i ove vrste učenja”, naglašava Filip Bikman, šef kancelarije za kulturu, obrazovanje i medije Ambasade SAD u Srbiji.

Zahvaljujući tom inovatinom i multidisciplinarnom učenju, srednjoškolci se pripremaju za izazove modernog doba. A, rad mozga i dalje je najveća misterija za istraživače.