Pešter: Kako su se pre dva i po veka okumile porodice Kučević i Petrović

Selo Zabren na sjenicko-pešterskoj visoravni ostaće upamćeno ne samo po velikim snegovima i teškom životu ovih gorštaka u ovoj surovoj prirodi već i po jednom iskrenom prijateljstvu, čovecnosti iz kojeg je pre dva i po veka započeto jedno neobično kumstvo između bošnjačke porodice Kucevica i kraljevske dinastije Karađorđordjevića. Po predanju Petar i Marica - Karađorđevi roditelji prve komšije sa Kučevićima. Vekovi prolaze, a kumstvo opstaje i ostaje amanet predaka sa obe strane.

"Tu su mu bile duvarine. Ima još dole gde su bili kao pomoćni objekti i na Petrovo polje gore staja, a ovde su živeli“, pokazuje Seljam Kučević Gero, praunuk Mustafe Kučevića.

Nakon što je iz nehata u lovu ubio jednog meštanina Karađorđev otac, Petar, bojeći se krvne osvete, godinu dana sa suprugom Maricom skrivao se u kući kod Mustafe Kučevića. Tada je prijateljstvo između komšija Petra i Mustafe preraslo u kumstvo.

"Karađorđe, on je začet ovde. Što znači kad je majka sa 5 meseci, otišli dole, odselili, znači majka mu je bila trudna i došli su haberi da se rodio Petru sin i onda je došao čovek na konju i tada ta moja starina što je bila ovde, muštuluk se davao i on je dao tri dukata", navodi Seljam Kučević Gero.

Kada se 6. juna 1922. godine ženio rumunskom princezom Marijom, kralj Aleksandar Karađorđević na svadbu je lično pozvao kumove iz Žabrena, Halila, Mustafinog sina.

„On je poneo 3 ovna, od 3 do 6 sad tačno ne znam i trebalo je tri ćilima su izatkana, koji su bili sa kraljevskom krunom. Dva su poneta, a jedan je ostao iz tih razloga sto je taj rod, on se razboleo i on je zahtevao da on lično ponese to kumstvo. Međutim, smrt ga je prigrabila", ističe priču Seljam, praunuk Mustafe Kučevića.

Kumovi su 1934. godine nakon atentata u Marseju prisustvovali sahrani kralja Aleksandra, ali od 1945. godine o kumstvu sa omraženim Karađorđevićima, kažu, Kučevići su morali da ćute. Medjutim, kada se u Srbiju vratio princ Tomislav Karađorđević kumstvo je obnovljeno susretima na Oplencu, a potom, dok je starina Sulejman bio još živ i u domu porodice Kučević u Žabrenu.

Seljam nastavlja: "Prvo što je došo, on je došo ovde. Ima reč koju je izgovorio. Kaže: "Izgubljeno dete vratilo se kući".

"Ima nas i stotinu i više. Ko god da nas sretne ovamo Brnjica, Štavalj i ova sela ne kažu po imenu nego gde si Karađorđeviću", naglašava Sefer Kučević, praunuk Mustafe Kučevića.

"Ja sam bio pozvan isto kad su posmrtni ostaci Kneza Pavla doneti. Ja sam bio na čelu kolone sa ćerkom, i krunu smo nosili. U Topolu smo prvi ušli", kaže Seljam Kučević Gero, praunuk Mustafe Kučevića.

Iako žive daleko od rodnog kraja predaka Karađorđevići ne zaboravljaju dobročinstvo Mustafe Kučevića.

"Porodica Kučević zaslužuje svo naše poštovanje, jer više od 250 godina sa našom porodicom čuvaju kumstvo. Nadam se da ću u ne tako dalekoj budućnosti moći da posetim Žabren i porodicu Kučević kako bih nastavio da negujem i razvijam našu vezu", piše u pismu Kneza Dušana Karađorđevića.

Kumstvo sa Kučevićima koje je započeo Mustafa prenosilo se na sina Halila, unuka Sulejmana, danas su čuvari praunuci: Sefer, Seljam i još četvorica njihove braće, dve sestre i njihovi potomci.