Ćele kula: Ko su bili Čegarski junaci

U razdoru među ustanicima, ruski izaslanik stao je na stranu vođa koje su htele da ograniče Karađorđevu vlast. Ipak, ostavši bez podrške iz Beča i Pariza, vođa je ipak sudbinu ustanka vezao za Rusiju. Dok je 1809. opsedao Novi Pazar, stigla mu je vest o porazu na Čegru. Boju u kom je, Stevan Sinđelić, videvši da ne može da zaustavi neprijatelja, pucao u burad baruta. U šancu su poginuli su svi srpski vojnici, ali i mnogi turski.

Ćele kula izgrađena posle Čegarske bitke od lobanja 952 srpska ratnika, napravljena da izazove strah kod građanstva, zapravo je uradila suprotno. Probudila je želju za slobodom i divljenje prema poginulim herojima.

„Kult herojstva Stevana Sinđelića i poginulih junaka na Čegru je postao ono što su u antičkoj Grčkoj bili junaci sa Termopila“, kaže Marina Vlaisavljević, muzejski savetnik.

O Čegarskoj bici govori se kao o najskupljoj turskoj pobedi, sa 6000 žrtava i srpskom porazu koji je zbog herojskog pucnja u barutanu, ušao u legendu.

„Srpski narod je takav da jednostavno neće da se preda pa makar i po cenu toga da žrtvuje sebe i zaista je to ostao čin koji je nenadmašno junački“, navodi Bojana Milenković, viši kustos.

215 godina kasnije lica Čegarskih junaka, pokušavaju da rekonstruišu naučnici. Istraživanje preostalih 58 lobanja potvrdilo je da se radilo o dve grupe muškaraca.

Dr Nataša Šarkić, antropolog kaže: „Pričamo o adolescentima, o još uvek dečacima ili tek stasalim mladićima i takođe je bilo veoma starih ljudi“.

„Nakon što imamo sve rezulatate antropoloških istraživanja i rekonstrukcija, moći ćemo prvi put da ugledamo lica Čegarskih junaka, a i da saznamo nešto više o njihovom životu“, ističe Milan Simonović, Društvo za akademski razvoj.

Ćele kula je najposećeniji spomenik u Nišu. Prošle godine ovde je bilo 62000 turista, od toga 18000 iz inostranstva

„Jedinstven je spomenik u svetu i mi vidimo reakcije ne samo domaćih već i stranih posetilaca i zato smatram da je jako važno da naši građani obilaze redovno ovaj spomenik“, naglašava Vesna Crnoglavac, direktorka Narodnog muzeja.

Francuski pesnik Lamartin je 1833.godine ovde napisao - Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik. On će naučiti njihovu decu koliko je važna nezavisnost jednog naroda i koliku cenu su platili njihovi očevi.