Violinistkinja Lana Zorjan iz Novog Sada dobitnica "Oskara" klasične muzike

Nakon više od 60 prvih i specijalnih nagrada sa domaćih i internacionalnih takmičenja, ovogodišnjim, ispisala je istoriju, i postala prva Srpkinja koja je dobila ISWA priznanje.

"To mi je zapravo prvi put da sam se ja rasplakala od sreće, generalno za bilo šta. Nominovanih je ukupno 375, tako da zaista, veliki je broj u pitanju, i ja sam zaista jako počastovovana što mogu da se nađem među tim već oformljenim i eminentnim umetnicima kao jedini maloletnik”, kaže Lana Zorjan, laureat.

Dodela priznanja je u aprilu na gala koncertu u Valensiji. I dok vežba Ravelovog „Ciganina, komad koji će tim povodom izvesti sa simfonijskim orkestrom, unapred se raduje što će upoznati i svoju omiljenu violinistkinju Hilari Han. Sve ovo, kaže, ne bi uspela bez svojih bivših profesora Imrea Lakatoša i Ivane Aćimovski Žikić, a posebnu zahvalnost duguje i profesoru Stefanu Milenkoviću.

“Koji je za mene uradio već toliko za samo 4 meseca studiranja kod njega, zaista, jako sam počastovana i privilegovana što uopšte da budem u klasi nekog toliko eminentnog i renomiranog umetnika”, ističe Lana.

Sa 14 godina upisala je muzičku akademiju kod profesora kojem se divi, i osvojila je svoje najveće takmičenje Jaroslav Kocijan, čiji je upravo najmlađi laureat u istorji Milenković.

“Ekvivalent, odnosno nešto što bi bilo blizu toga je Gremi, koji se dodeljuje konkretno za album, ali ovde, ova nagrada je još šira i zaista je kao oskar u svetu klasične muzike. Jedna ovakva vest, jedan ovakav događaj, može samo da bude izuzetno inspirativan za sve druge studente, za sve druge muzičare. Ako imate kvalitet, ako imate upornost, onda se te granice, odnosno distance se premošćuju ovako (pucka prstima), i ovo je dokaz”, naglašava Stefan Milenković, proslavljeni violinista.

Majka je profesorka violine, otac operski pevač, pa ne čudi odakle raskošan talenat. Ipak, od kako je sa tri i po godine uzela violinu u ruke, sve ostalo se pripisuje samo njenoj ogromnoj upornosti.

“Vi morate da vežbate svaki dan. Za nju ne postoji vikend, ne postoji - bolesna sam, ne postoji - idem na more, znači na more idem, nosim violinu, ustajem u 7 ujutru da bih odvežbala, da bih u 10 mogla da budem na plaži, znači to su neka ozbiljna odricanja za koja ne može niko da vas natera, ne postoji roditelj koji to može da natera dete, to morate da želite, o ona to iskreno želi”, ističe Arabela Zorjan, Lanina mama.

Upravo taj violinski zvuk u sebi krije sve dane neprekidnog usavršavanja. Sa ovim priznanjem, očekivanja i odgovornost postaju veći, zato ne posustaje, svesna na koji način se jedino može zaslužiti večnost.