Da li bi trebalo promeniti starosnu granicu za krivičnu odgovornost

U istraživanju „Stav javnosti prema maloletnim počiniocima krivičnih dela“, učestvovalo je više od 5.000 ispitanika iz Srbije. Cilj je, kaže autorka Jovana Škorić, da zaštitimo društvo, s jedne strane, a sa druge – interese i prava deteta.

„To je drugačije od države do države, kada pričamo o pravnom poretku, ali sa druge strane, negde, nauka nam je pokazala da dete sazreva sa 16 godina, i da on tek tada može da rasuđuje i kontroliše svoje impulse. Mi smo tu težili da vidimo, šta misli javnost, i preliminarni rezultati pokazuju da je javnost za strože kazne, za spuštanje krivične odgovornosti na 12 godina“, kaže dr Jovana Škorić, sociolog-istraživač Centra za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD).

Podaci Višeg suda u Novom Sadu, govore da je broj predmeta koji se tiču maloletnika, najveći u prethodnih pet godina, dok je novosadska policija u istom periodu registrovala 878 krivičnih dela koja je počinilo 487 maloletnika, što takođe govori o porastu maloletničke delinkvencije.

I dok se prema počiniocima teških krivičnih dela starijih od 14 godina, često odlučuju za represivniji pristup, u slučajevima mlađih počinilaca nadležnost ne postoji.

„Dete ne može da bude saslušano kao osumnjičeni, ne može da bude uhapšeno, ne može da bude sprovedeno sudiji za maloletnike, ne može da se u odnosu na njih vodi krivični postupak“, navodi Daliborka Vojvodić Tomović, rukovodilac grupe za suzbijanje maloletničke delinkvencije Policijske uprave Novi Sad.

Brigu o njima preuzima Centar za socijalni rad, koji ih smešta u odgovarajuće ustanove. Međutim, dva dečaka osumnjičena za 32 krivična dela, pobegla su ubrzo nakon prijema u takvu ustanovu. Ovo nije izolovan slučaj.

„Često se dešava da se samovoljno udalje iz ustanove socijalne zaštite otvorenog tipa“, kaže Daliborka Vojvodić Tomović.

Postojeće norme moraju se ispitati ponovo, jer zrelost dece danas i u vreme kada je konvencijom uspostavljena granica krivične odgovornosti, nije ista, stav je doktora prava Zorana Pavlovića:

„Od strane najviših državnih organa iskazana je spremnost da se o ovoj temi odlučuje u najvišim zakonodavnim telima, struka mora da uradi svoje i da dâ svoj stav i svoj sud o tome. Da bismo ovaj problem rešavali post festum, znači kada se nešto desi, onda moramo da imamo ne samo zakonska rešenja, nego i odgovarajuće ustanove i institucije gde će ta deca biti smeštena.“

Struka se, kaže, ućutala, a institucije imaju previše nadležnosti i nedovoljno kapaciteta, zbog čega preventivne mere nisu efikasne. Zato su potrebne promene postojećih rešenja i zajednički odgovor struke i države.