Po čemu je posebna pirotska grnčarija

Tradiciju najboljih majstora grnčarskog zanata već tri decenije čuva Dragan Antić iz Malog Suvodola kod Pirota. Ne zna koliko je do sada gline premesio i predmeta napravio, ali je točak zavoleo pri prvom susretu - iako je kaže postupak izrade pirotske grnčarije spor i zahtevan.

"Specifična je zato što se radi iz jednog dela, ne lepi se, ne sastavlja se od više delova. Glinu nalazim na Staroj planini, iz našeg pirotskog kraja. Mi imamo dobru glinu za ovo posuđe.Za ovo posuđe se koristi posna glina koja trpi temperaturu, da može u tim posudama da se kuva", kaže Dragan Antić, grnčar iz Malog Suvodola kod Pirota.

"Ja nisam uključena u ceo proces kao suprug, ali one finalne radove na kraju, to mu pomažem", navodi Marina Antić, iz Malog Suvodola kod Pirota.

Dragan je ponosni čuvar ovog zanata i od njega može da se živi,ali uprkos tome, mladi neće u grnčare.

"Niko nije došao da me pita da uči taj zanat. Ne znam zašto, ali ne znaju šta propuštaju. Ovo je po meni, ovo je najbolji zanat", kaže grnčar Dragan Antić.

A testije, đuvečare i još 70-tak predmeta od gline, pravili su Piroćanci još u srednjem veku, a zanat je bio najrazvijeniji u drugoj polovini 19.i početkom 20.veka, kada je u gradu i okolini radilo preko 120 majstora. Više hiljada grnčarskih predmeta čuva se u Muzeju "Ponišavlja".

"Naš najstariji predmet jeste svakako đugun - posuda za vino koja je pripadala samom Malom Risti, odnosno to je posuda s početka 19. veka. U našoj zbirci imamo i "stovnu varalicu" koja je posebna pošto se ona ne ispunjava vodom odozgo kao ostale stovne,v eć odozdo. Čak i u tome se vidi majstorluk ovdašnjigh grnčara", navodi Aleksandar Repedžić, etnolog u Muzeju Ponišavlja.

Pirot je nekada bio centar grnčarske proizvodnje, sada tek nekoliko majstora čuva tradiciju. Da ne bi nestao, namera stručnjaka je da ovaj zanat dobije zasluženo mesto na Nacionalnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.