Koliko je osobama sa invaliditetom u Nišu teško da pronađu posao

Koliko je osobama sa invaliditetom teško da pronađu posao dobro zna Maja koja ima oštećen sluh. U piceriji, u kojoj radi još jedno lice sa invaliditetom, zaposlila se pre godinu dana.

“Posao uopšte nije težak, sve je super. I kolege su divne, razumeju me, nemam nikakvih problema. Posao mi je potreban da bih othranila devojčicu. Posao je teško naći, mnogo teško”, kaže Maja Ristić, Niš.

“Oni se izuzetno zalažu za posao. Nama isto znači, imamo zakonsku obavezu da zaposlimo OSI koju mi ispunjavamo na taj način, a sa druge strane činimo dobro delo i uključujemo ih u tokove života”, ističe Nikola Mikić, poslodavac.

Zakon predviđa mogućnost da preduzeća koja su u obavezi da zaposle lica sa invaliditetom, a to nisu učinila, umesto plaćanja penala sklapaju poslove sa zaštitnim radionicama. U niškom „Elmontu“ radi 20-ak lica sa različitim invaliditetima i nivoima obrazovanja.

“Ja sam bravar i elektrozavarivač, nekad idem na teren, svašta radim. Za zaradu da imam”, navodi Milan Milanović iz Niša.

“Pored te ekonomske samostalnosti postoji i rehabilitacija koja omogućava da OSI kao ja budu uključene ravnopravno u društvo, da se socijalizuju”, smatra Dejan Mitić, Niš.

Ovde izrađuju nadstrešnice za autobuska stajališta i postavljaju javnu rasvetu, a na tržištu opstaju poštovanjem rokova, kvalitetom rada i uz podršku države.

“Mi možemo imati rezervisanu javnu nabavku za konkretna preduzeća koja se bave profesionalnom rehabilitacijom”, kaže Tijana Đorđević Ilić, direktor „Elmonta“ iz Niša.

Najčešće, poslodavci se odlučuju da zaposle osobe sa invaliditetom uz subvencije države. Tako je u ovoj godini posao dobilo njih 290 sa područja niške filijale NSZ, među kojima se troje ohrabrilo da, uz subvencije, započne sopstveni biznis.