Zašto je sve manje hraniteljskih porodica?

Hraniteljstvo u Srbiji ima tradiciju dugu 100 godina. Međutim, danas imamo manje hraniteljskih porodica od broja zahteva za zbrinjavanje dece bez roditeljskog staranja. Kolubarskom okrugu nedostaje bar 30 hraniteljskih porodica, a ima lepih primera gde mladi i kada odrastu žele da ostanu kod hranitelja.

Devetnaestogodišnji David Đurđević imao je sedam godina kada je zbrinut u hraniteljskoj porodici Petrović u Osečini. Sada je zaposlen u fabrici „Krušik - Plastika", ali ne želi da se odseli iz kuće u kojoj je odrastao.

"Ostaću ovde na neodređeno. Kad budem mislio da mogu sam da se staram o sebi, ja ću napustiti. Ja radim na PP ugovoru koji traje po tri meseca. Nakon 3 meseca, rekli su, oni će da mi produže ugovor, jer sam dobar radnik", kaže David Đurđević.

Biljana i Vojislav Petrović posvećeni su i Davidu i njegovom mlađem bratu Darku o kojem brinu od njegove druge godine.

"Ljubav treba pružiti deci, razumeti dete, a ne vikom i drekom. I savetovati šta valja, šta ne valja i sa time sam, što kažu, stekla njihovo prijateljstvo. Da nešto oni urade, a da ja ne znam, to ne može", kaže Biljana Petrović, hraniteljica iz Osečine.

"Pomažem babi i dedi, zato mislim da treba da ostanemo ovde i da ne idemo nigde, jer ovo je postalo sad naše mesto", navodi Darko Đurđević.

Period osamostaljivanja mladih iz hraniteljskih porodica izazov je i za stručnjake u socijalnoj zaštiti. Zbog toga su angažovani u traženju posla za njih.

"Kad se taj proces obrazovanja završi, onda dolazi taj drugi problem. To je šta dalje? Gde to dete dalje? Treba da se zaposli, da se osamostali. Oni stiču u porodici te veštine. Hranitelji njih godinama uče, ali to ipak treba kasnije realizovati. Život je, je li, nešto drugo", kaže Mirjana Stančić, savetnica za hraniteljstvo u Kolubarskom okrugu.

Hraniteljstvo je privremena mera, ali, po oceni stručnjaka, može da napravi preokret ka formiranju zdravih porodica.

"Ono što nije privremeno je ljubav koja se stvara, ta veza za samo dete mu pruža šansu za novi početak, pruža mu šansu za oporavak, pruža mu priliku, kroz iskustva dobra koja stiče, vrati poverenje u to da je svet dobro mesto”, smatra Tamara Borisavljević, supervizorka za hraniteljstvo.

U Kolubarskom okrugu, kojem nedostaje bar 30 hranitelja, ovim humanim pozivom bavi se 81 porodica. U njima je zbrinuto 156 dece.