Badovinci kod Bogatića: Drinski monoksil iz 18. veka

Izdubljeno deblo hrastovog drveta bilo je deo plovne vodenice. Posle 3 veka, koliko je čamac bio u drinskom koritu, nasukao se na sprud u ataru sela Badovinci.

“Izvlačili smo ga malo ručno, malo sa mašinama, malo sa traktorima, gledajući da to ne oštetimo, mučili smo se jedno 5-6 dana, on je bio do pola otkopan, voda ga je otkopala, pa smo mi njega uočili i polako otkopavali mašinama, kada je bio pun šljunka bilo je jedno 15-20 tona”, navodi Živorad Rokić, iz Badovinaca.

Slični plovni objekti, koristili su se još u praistoriji, za prevoz ljudi i robe.

“Ovaj tumbas je dugačak oko 11m, u prečniku je od 1,20 do 1,50 i obim ovog hrasta je oko 3m, izdubljen je alatima koji su korišteni u tom veku, u tom periodu, pretpostavljam da su to bile obične sekire ili neki slični alati. Služio je za nošenje vodenice na Drini, vodenice su stajale na 2 tumbasa, jedan razlog je što nisu kao potočare u planinskim predelima jer se Drina preko leta smanjivala, a preko zime nadolazila, i mogli su da se pomeraju uzvodno ili nizvodno”, navodi Branislav Stanković, istoričar.

Reka Drina ostala je bez svojih vodenica pre pola veka. Uspomene na njih čuvaju i mačvanski slikari.

“Badovinci su nekada bili selo vodenica, 21 vodenica je bila na Drini, međutim, tokom vremena, i industrijalizacije, modernizacije, vodenice su polako nestajale. Ovaj tumbas, ili monoksil ili čamac, je zaista jedan dokaz da su te vodenice postojale, i da je Badovinci zaista bilo selo koje je davalo hleb”, naglašava Stojan Aničić, slikar iz Badovinaca.

Čamac iz 18. veka, je tek treći monoksil koji je izvučen iz reke Drine. Prvi se čuva u Muzeju Jadra u Loznici, dok je drugi, pronađen u Crnoj Bari, isečen. Opština Bogatić izdvojiće sredstva za zaštitu ovog retkog eksponata, a njegov drugi dom, posle drinskog korita, biće etno-park u Sovljaku.