Originalni rukopis "Krvave bajke" na izložbi u Kragujevcu

Muzej „21. oktobar" u Kragujevcu predstavio je originalni zapis poeme „Krvava bajka" na izložbi "Bajka o pesmi". Stihovi koji i danas opominju i žive u kolektivnom sećanju našeg naroda simbol su antifašizma i prvo umetničko delo kao podsećanje na zločin u Šumaricama.

Izložba je plod dugogodišnjeg istraživanja, kojom se kragujevački muzej odužuje tom posebnom umetničkom delu i obeležava tri decenije od smrti velike pesnikinje Desanke Maksimović.

“Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu” - stihovi napisani u trenu, krupnim slovima, kao suza i tužbalica, tri dana nakon kragujevačke tragedije. Stihovi koji su nadživeli vreme, jednostavno su se rodili, pričala je Desanka Maksimović. Rukopis "Krvave bajke", čuvala je kao najveću dragocenost tokom rata od nacista u sanduku u svom stanu.

“Ja se sećam toga sanduka po tome što sam veliku grdnju dobio od Desanke, kada smo sestra i ja koji smo bili deca od 4,5 6 godina, skakali u taj sanduk, krili se iza. Ona je shvatila da mi ustvari dolazimo u skrovište koje je ona odredila”, priča Branislav Milikara, sestrić Desanke Maksimović.

Sanduk sa originalnim rukopisom, bio je njen saputnik i saborac, sve do 1946, kada je štampana "Krvava bajka". Taj autentičan glas i vapaj, preveden na mnoge jezike, u trenutku kada je nastao, kao i danas, svedoči o snazi umetnosti koja prevazilazi vreme.

“Malo primera sam pronašao da postoje neka slična dela vezana za neke važne i velike društvene procese, koji su prosto jednaki samom tom procesu, odnosno percepciji u javnosti , da se doživljavaju zajedno u jednom istom korpusu”, kaže Marko Terzić, istoričar i viši kustos, autor izložbe "Bajka o pesmi".

Na postavci lični predmeti Desanke Maksimović, portet iz 1940. godine, dokumenti, prepiske, kompozicije za "Krvavu bajku", jedinstveni eksponati - poklon njene porodice.

“I koji će zapravo biti deo te baštine Spomen parka kada govorimo o umeničkim delima vezanim za kragujevačku tragediju”, navodi Marijana Stanković, direktorka Spomen parka Kragujevački oktobar.

Na mestu, na kome i treba da bude - u muzeju od crvene opeke, koji simolizuje prolivenu krv nedužnih i građana. Među đačkim kapama, nesvršenim zadacima, poslednjim porukama streljanih. U kragujevačkim Šumaricama, gde i dalje bukti pesnička vatra Desanka Maksimović.