Dani kamena peščara u Brajkovcu

Zvuk dleta i čekića nekada se čuo gotovo iz svake kuće. Danas tradiciju predaka čuva tek desetak brajkovačkih klesara, darujući dušu peščaru koji krasi mnoge crkve, manastire, spomenike, zdanja.

"Treba ljubavi i treba snaga za taj posao da se radi, jer je težak, naporan, fizički, a druga stvar za montažu i psihički. Moraš ti svako parče da izmeriš, da postaviš da bi bilo na svom mestu, a gleda se u milimetre", ističe Goran Ikodinović, kamenorezac iz Brajkovca.

Đorđe Kovandžić, kamenorezac iz Brajkovca: "Iskreno, najlakše mi je kad radim te ručne radove jer skoncentrišeš se na to i to ide jednostavno. Koliko god da bude teško, ispada jednostavno”. Na pitanje da li može da se živi od tog posla, odgovara: „Može da se živi, ali ne može da se uživa."

Bez alata nema ni zanata, a bez čekića, nakovnja i meha, ni obrade kamena.

"Kamenoresci ovi ništa ne mogu bez kovača da rade. Nekad je tu bilo, celo selo je radilo taj kamen. Ostalo je to na desetak njih koji obrađuju taj kamen ručno, koji se radi ručno, znači ni za mene nema mnogo posla", navodi Momčilo Joksić, kovač iz Brajkovca.

Manifestacijom koju su pokrenuli, Brajkovčani kažu, odužuju se kamenu koji je temelj razvoja njihovog i susednih sela.

"Ovde je srce, ovde su majdani, ovde se kamen vadi, ekspaltiše. I mislim da bi realno bilo da se kaže, verovatno će kojege iz Bele Vode da mi zamere, ali realno je da se kaže da je ipak brajkovački peščar", pokazuje Dejan Sekulić, predsednik MZ Konjuh.

Uz bogat kulturno umetnički program, najveću pažnju posetilaca privuklo je bacanje kamena s ramena.

Na pitanje da li je zadovoljan, Nikola Đokić, iz Brajkovca kaže: “Pa odličan je osećaj kad si pobednik. Rezultat - 8,05m. Bilo je teško - poprilično."

Goran Jovanović, iz Brajkovca smatra da i treba da mladi pobede. Konkurencija je bila oštra, kamen težak negde oko 7,7 kg.

Najmlađi među učesnicima snagu je odmerio lakšim. Tek da oseti i zavoli igru kojom su se odvajkada nadmetali i njegovi preci.