Kvartet pirotskih muzikologa

Početkom 20. veka Pirot je iz turske kasabe izrastao u evropsku varoš. Tome su doprineli profesori iz Češke, Rusije i Poljske, koji su bili profesori Gimnazije i osnovali orkestre i pevačka društva. U to vreme u gradu nije bilo muzičke škole, ali je zato ova sredina iznedrila četvoricu velikih muzikologa i kompozitora, koji su dali ogroman doprinos razvoju srpske klasične muzike.

Prvu kompoziciju Vojislav Vučković je napisao kada je bio učenik pirotske Gimnazije.

„Praktično kao amater, ljubitelj, odlazi u Prag da počne studije kompozicije i za šest godina se vraća, ne samo sa diplomom kompozicije, dirigovanja, nego i sa doktoratom”, kaže prof. dr Sonja Marinković.

Po povratku u Jugoslaviju radi u filharmoniji, Radio Beogradu, muzičkoj školi „Stanković”, novoosnovanoj muzičkoj Akademiji i neumorno komponuje.

„Napisaće mnogo toga i postaviti temelje budućem razvoju srpske muzikologije i kompozitorskog stvaralaštva”, dodaje Marinkovićeva.

Vojislav Ilić najveći kompozitor srpske duhovne muzike rođen je u Rosomaču, selu na Staroj planini, 1911. godine. Muzičko obrazovanje stekao je na inicijativu patrijarha Varnave, a svoje najznačajnije delo napisao je na studijama u Berlinu.

„Napisao je jedno kapitalno delo koje je Mokranjac želeo da napiše, a nije stigao, a to je osam liturgija u svih osam glasova srpskog osmoglasnika. To je nacionalno blago”, ističe prof. dr Katarina Stanković.

Posle Drugog svetskog rata, proveo je tri meseca u zatvoru bez optužbe i suđenja. Kada je oslobođen poslat je u Novi Sad, gde osniva Simfonijski orkestar i operu.

„Za dvadeset godina, koliko je radio na muzičkoj akademiji, izveo je kapitalna dela horske muzike”, kaže Katarina.

Borivoje Popović potiče iz svešteničke porodice iz pirotskog sela Krupac. Zato je njegovo prvobitno opredeljenje bio Bogoslovski fakultet. Ipak, ljubav prema muzici je pobedila, a Srbija je dobila vrhunskog pedagoga, maestra solfeđa.

„U istoriji srpske muzičke pedagogije Borivoje Popović će ostati upamćen kao autor instruktivne literature za solfeđo, autor instruktivne i metodičke literature za muzičko vaspitanje, kompozitor, horski i orkestarski dirigent”, naglašava prof. dr Dragana Todorović.

„U svim njegovim delima, pogotovo u horskim kompozicijama, uvek se osećao duh Pirota i porodice”, ističe Vesna Gagić, bibliotekarka Fakulteta umetnosti u Nišu.

Iako nije rođen u Pirotu, Dragutin Gostuški je svoje staroplaninsko poreklo nosio u prezimenu i srcu.

„On je studirao paralelno kompoziciju na Beogradskoj muzičkoj akademiji i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Sa te dve diplome i jednim neverovatnim talentom za umetnost, za procenu umetnosti, sa jednom ogromnom erudicijom, on je bio jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca", kaže prof. dr Snežana Nikolajević.

Velika želja Borivoja Popovića i Vojislava Ilića da Pirot dobije samostalnu muzičku školu nije ostvarena za njihovog života

„Naš grad svoju samostalnu muzičku školu dobio je tek u 21. veku”, ističe Marija Mijalković, direktorka Muzičke škole „Dr Dragutin Gostuški” u Pirotu.

U vreme kada su po oceni stručnjaka dela srpskih kompozitora klasične muzike zapostavljena, obaveza svih nas je da čuvamo tradicionalno staralaštvo i nasleđe.