U Novom Sadu najveća kolonija belih roda u Srbiji

Rekordan broj gnezda i jediniki belih roda, strogo zaštićene vrste, zabeležen je na stubovima nezavršenog objekta u Novom Sadu. Ovo je najveća kolonija belih roda u Srbiji, koja iz godine u godinu povećavaju broj svojih gnezda. Reč je retkom fenomenu, kažu orintolozi, koji se tek drugi put sreće u Evropi.

Prve rode svoja gnezda na ovim stubovima svila su 2014. godine. U tadašnjem popisu, orintolozi primetili su tek četiri gnezda.

“2017. godine zabeležili smo blagi porast od 8 gnezda, nakon toga 2021. godine imamo 23, a 2023. odnosno ove godine imamo čak 52 gnezda”, kaže Kristina Milošević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

“Ovo je definitivno kolonija roda u Srbiji, za region trenutno ne znamo, ali naći ćemo i te podatke. Svako gnezdo ima mamu, tatu i ima svoje mladunče, ali zaključili smo da ima 53 adolta sigurno, i ima svako gnezdo sigurno u proseku od 2 do 4 mladunca, tako da imamo sigurno preko 140 mladunaca koji uskoro treba da polete”, navodi Damir Trnovac, Terenski ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Rode se uglavnom gnezde na stogu slame, krovu, odžaku ili banderi. Najčešće su dom pronalazile u Potimišju, selima Taraš, Sakule ili Barandi, pa ova, do sada neviđena pojava na našim prostorima, govori i o novom načinu prilagođavanja roda na blizinu ljudi, koje izvor hrane pronalaze na obližnjoj deponiji.

"Još davno pre par decenija, to je utvrđeno u Madridu, naravno i Madrid je mnogo veći i madridska deponija je mnogo veća, i okolna koncentracija belih roda je velika i tamo su prvo počeli, i tamo je ta prva pojava pronađena, međutim posle Madrida puno slučajeva, a Novi Sad je jedan posle Madrida, gde se ovaj jedan vrlo specifičan fenomen pojavio", ističe Nikola Stojnić, ornitolog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Pojava roda govori o očuvanju prirodnih staništa, kao i to da živimo u zdravoj okolini, a u ovom slučaju, da su joj novosađani drage komšije.

„Prvo zbog svog tolerantnog odnosa prema životinjama, to je već višestruko dokazano i kod drugih vrsta, a sa druge strane svi mi, koji punimo tu deponiju, evo ja prvi, pretpostavljam većina naših gledalaca u blizini Novog Sada, svoje ostatke hrane na neki način distribuiraju do deponije, i tamo ti ostaci hrane privlače i plen roda, ali i rode se same hrane", dodaje Nikola Stojnić, ornitolog.

Na njihovom putu do Afrike, nailaze na mnogo prepreka, koje prete njihovom opstanku.

„Krivolova, elektrokucije, trovanja i tako dalje, čak i davljenja plastikom isto su zabaležni gomilu slučajva", zaključuje Damir Trnovac, Terenski ornitolog.

Njihov značaj za ljude je višestruk, prvenstveno jer se hrane štetočinama - zmijama i glodarima. A blagosloven je kraj kojem se vraćaju, jer su u narodu, one simbol proleća, rađanja, i iskrene radosti.