Vojvoda Mišić – čovek po meri šinjela

Put je Živojina Mišića vodio od opanaka i blata u rodnom Struganiku, do šinjela postavljenog crvenom čojom, koji su nosile vojvode u Prvom svetskom ratu. Psihobiografiju jednog od naših najvećih vojskovođa, "Čovek po meri šinjela", napisao je psihijatar Aleksandar Misojčić. Vojvoda Mišić, Žuća – kako su ga zvali vojnici, tipičan je predstavnik svog naroda u burnim godinama na početku 20. veka.

"Moje uspomene" koje je na iskraju, u bolesničkoj postelji, po sećanju pisao vojvoda Živojin Mišić, bile su dragocen izvor i psihoanalitički putokaz dr Aleksandru Misojčiću za psihobiografiju slavnog Vojvode. Njegovu ličnost odredili su kontinuitet porodice Mišić, neodvojiv od kulturoloških karakteristika podneblja odakle potiče i njegov vojni identitet.

"Kada opišemo ovakvu vrstu karaktera i uporedimo je sa nekim dsavremenim radovima, koji opisuju sliku tzv. idealnog vojnika, mi vidimo visok stepen sličnosti. I to, na neki način, možda i opusuje i objašnjava neke od naših velikih vojnih pobeda iz tog perioda", navodi dr Aleksandar Misojčić, autor psihobiografije Živojina Mišića.

Knjigu "Čovek po meri šinjela" Misojčić je pisao ne samo jezikom psihijatrije, već i lirski, s emotivnim nabojem. Na stanici u Solunu pred odlučnu ofanzivu takav je i Mišićev rastanak sa sinom Vojislavom.

"Grlo se steglo, grudi se nadimaju, srce trpi. Nit je sasvim siguran da ga šalje, niti da li će ga ikad više ugledati", kazuje Petar Božović.

"Razvoj društvene istorije, koji stavlja težište sa dvora na kolibu, otvara mnogo širi pogled na istoriju uopšte, a samim tim i na biografije”, ističe Vladimir Krivošejev, istoričar.

Bez empatije koja je neodvojiva od antropološke psihijatrije ne može se razumeti punoća vojvodinog lika, smatra psihijatar Časlav Hadži Nikolić. Za autora Aleksandra Misojčića bio je izazov analizirati karakter, sistem vrednosti, reakcije i Mišićeve porodične i međuljudske odnose.